Srbija bi svoje interese mogla da brani i ako zakuca na vrata onih koji „drmaju svetom“

Može li Srbija svoju spoljnopolitičku poziciju, posebno kada je reč o Kosovu, poboljšati lobiranjem kod američkih Jevreja i još boljim odnosima sa državom Izrael? O tome su u emisiji „Na nišanu Lazanskog“ govorili novinar i bivši ambasador Srbije u Izraelu Mile Isakov i publicista iz Tel Aviva Ivan Ninić.
Sputnik

Prema rečima Mileta Isakova Srbija bi, ukoliko se potrudi, mogla da nađe podršku za svoju politiku u samom vrhu izraelske vlasti. Kako kaže, Avigdor Liberman, nekadašnji izraelski ministar spoljnih poslova, a sada ministar odbrane te zemlje, veliki je pristalica Srbije.

„U vreme dok sam ja bio u Izraelu on je bio poslanik partije ’Izrael naš dom‘, koja je bila u Parlamentu kao vrlo mala i slaba opoziciona stranka. Međutim, on je tada na svoj zahtev bio predsednik Odbora za saradnju sa Srbijom. Vrlo često je dolazio kod mene u Ambasadu i insistirao na tome da se uspostave ti odnosi između dve skupštine, ali kod nas nije bio formiran takav odbor srpsko-jevrejskog prijateljstva. Zato odnosi dve zemlje nisu na taj način uspostavljeni za vreme mog mandata u Izraelu, ali je on bio recimo jedan od ljudi koji je najviše insistirao na razvijanju tih odnosa. Recimo, sa njim bi sada trebalo te odnose učvrstiti, s obzirom na to da se Liberman sada nalazi na pozicijama sa kojih može mnogo više da učini nego što je to onda bio slučaj“, napominje Isakov.

Izraelsko „ne“ nezavisnosti Kosova ima specifičnu težinu

On dodaje da, kada je o lobiranju reč, treba imati na umu da uticajni Jevreji ne žive samo u Izraelu.

„Obično se kaže da Jevreji ’drmaju svetom‘ i to je tačno, ali to nije Izrael. To su Jevreji koji žive u Parizu, Londonu, Americi, drže banke, televizije i medije, i naravno da tako imaju i puno uticaja. Oni će uvek štititi interese Izraela, ali kada je posao u pitanju ne moraju se uvek držati politike koju Izrael vodi, kao na primer kada je reč o odnosima Srbije i Hrvatske“, objašnjava Isakov.

Na pitanje da li je Izrael korektno postupio prema Srbiji kada su avioni te zemlje učestvovali u obeležavanju operacije „Oluja“, Ivan Ninić, publicista iz Tel Aviva, kaže da Izrael smatra da je prelet izraelskih aviona tokom obeležavanja „Oluje“ bio sastavni deo izvoznog poduhvata te zemlje.

„Za Izrael je prodaja aviona F-16 Hrvatskoj biznis vredan 500 miliona dolara, a dogovor da izraelski avijatičari pomažu hrvatskim pilotima da upravljaju tim avionima napravljen je mnogo pre obeležavanja ’Oluje‘. Dakle, iz perspektive Izraela nije izgledalo kao da se tim činom ta zemlja meša u odnose Srbije i Hrvatske“, objašnjava Ninić.

Srbija Izraelu: Šta će vaši avioni na proslavi Oluje? Ovo nije prijateljski gest!

Sličnog stava je i Mile Isakov, koji kaže da je uveren da je Srbija reagovala previše emotivno, dok je za Izraelce to bio deo posla koji su sklopili sa Hrvatima.

„Oni očigledno nisu vodili dovoljno računa o tome kako će reagovati Srbija, jer su gledali svoj posao i biznis pre svega. Desilo se da je to izvedeno tako da možda nisu bili ni svesni u kojoj funkciji lete u tom trenutku“, smatra Isakov i dodaje da međusobno poverenje koje je utemeljeno između srpskog i izraelskog naroda nikako ne može biti narušeno incidentima poput onog prilikom obeležavanja „Oluje“.

„Građani Izraela imaju duboko poštovanje prema Srbiji zbog svega onoga što smo 1948. godine učinili za njih kao Jugoslavija, jer oni pod Jugoslavijom uglavnom podrazumevaju Srbiju i Srbe. Tada su oni, tokom arapsko-izraelskog oslobodilačkog rata koji su vodili, iz Češke kupili 30 borbenih aviona, koje nisu mogli da dovezu u Izrael, jer svet tada još nije mogao da odluči da li će priznati izraelsku državu. Zato su ti avioni doleteli u Jugoslaviju gde su bili prefarbani, na njih su stavljene naše, jugoslovenske oznake, i tako su odleteli u Izrael, gde su dali odlučujući doprinos pobedi u tom ratu. Izraelci su dakle formirali svoju državu zahvaljujući, između ostalog, i tim avionima, i to se tamo izuzetno poštuje“, zaključuje Isakov.

Komentar