Promena granica koju je predstavio predsednik takozvanog Kosova Hašim Tači pitanje je o kojem se može razgovarati, ali to ne podrazumeva i razmenu teritorija, napomenuo je Arifi i, kako prenose lokalni mediji u Preševu, naveo da je „referendum od 1. i 2. marta 1992, na kome su se Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe izjasnili za političku i teritorijalnu autonomiju, sa pravom priključenja Kosovu, validan dokument koji se odnosi na celu Preševsku dolinu“.
Odakle dolazi vetar u Preševsku dolinu
Šta znače ovakve poruke Albanaca sa juga centralne Srbije? Da li oni njima podižu lestvicu albanske strane u pregovorima? Hoće li se, u svojim namerama, zaustaviti na Preševskoj dolini ili će ići i do Vranja, kako se to kolokvijalno kaže, a stvarno pribojava? Na kraju, koliko ovakvi zahtevi čine dogovor Beograda i Prištine nemogućim?
Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative konstatuje za Sputnjik da je previše nepoznatih u svemu što je iznošeno prethodnih dana i nedelja, a vezano je za razgraničenje ili korekciju granica. Te zato, po njegovom mišljenju, ova izjava samo pokazuje da Albancima sa juga centralne Srbije nije do kraja jasno o čemu se razgovara i šta može da bude predmet nekakvog dogovora između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika takozvanog Kosova Hašima Tačija.
„Rekao bih, ovako na prvu loptu, da je stav predsednika Opštine Preševo mnogo bliži stavu opozicije u Prištini nego stavu Hašima Tačija, a verovatno se tu meša i spoljni faktor, koji sad pokušava da ojača albansku pregovaračku poziciju. Ne bih rekao da ima koordinacije između vlasti u Prištini i gradonačelnika Bujanovca i Preševa, već bih pre rekao da tu vetar duva s neke druge strane“, ukazuje Proroković za Sputnjik.
On precizira da konkretno misli na sve poruke koje smo mogli da čujemo prethodnih nedelja sa Zapada, ne samo iz zvaničnih krugova nego i od Karla Bilta, Danijela Servera, ljudi koji u toj albanskoj političkoj zajednici imaju određenu težinu. Takođe, dodaje da misli i na albanski pokret Samoopredelje, koje iznosi sasvim drugačije stavove nego što je to stav vlasti u Prištini.
„Podsetio bih da je o pregovaračkoj platformi Prištine već nekoliko puta razgovarano u skupštini takozvanog Kosova. To što Tači govori u javnosti i sa idejama sa kojima nam maše ovih dana je delimično i račun bez krčmara jer je albanska kosovska politička scena u očiglednoj krizi i pitanje je kakav će tu na kraju ishod biti. I te kako treba pratiti stav opozicije, a ne samo vladajuće nomenklature“, predlaže Proroković.
E, ali ako dođe do internacionalizacije…
Postavlja se pitanje šta Albanci sa juga centralne Srbije žele ovakvim porukama, da li da obesmisle pregovore ili nedeljivost Preševske doline?
„To je deo albanskog političkog folklora koji traje od 1999. i prvog lansiranja te ideje o takozvanom istočnom Kosovu, odnosno o Bujanovcu i Preševu kao istočnim delovima takozvane republike Kosovo. Treba podsetiti da smo mi u Bujanovcu i Preševu, odnosno u delovima tih opština, vodili rat. Tamo je dolazilo do oružanog sukobljavanja srpskih snaga sa albanskim terorističkim jedinicama. To je donekle smireno, ali je ta ideja nastavila da bude eksploatisana manjim ili većim intenzitetom prethodnih godina, tako da to nije ništa novo“, podseća Proroković.
Međutim, on ističe da je ono što ga plaši, a što je mnogo ozbiljnije i od izjava gradonačelnika Bujanovca i Preševa, jeste to što polako za to pitanje počinje da se interesuje međunarodni faktor, pre svega zapadne zemlje.
„Imali smo to jasno iskazano i u onom pismu Volfganga Petriča, a kao krajnji rezultat to može imati internacionalizaciju tog pitanja. E, tu ćemo se mi naći u problemu. Dok se ovako pišu izjave na društvenim mrežama i govori na takav način samo sa nekog lokalnog nivoa, to i ne mora biti shvaćeno kao veliki problem, ali ako se neki zapadni igrači zainteresuju za to, e tu ćemo se mi o jadu zabaviti narednih godina“, upozorava Proroković.
Što se tiče odnosa srpskog i albanskog stanovništva u tri opštine na jugu centralne Srbije, Proroković podseća da su Albanci delimično ili u potpunosti bojkotovali popise stanovništva još od devedesetih godina, pa danas postoje samo procene broja stanovnika u tim mestima.
„Medveđu iz celog tog paketa treba isključiti jer je procenat Albanaca koji tamo žive između sedam i 15 odsto, u Bujanovcu su Albanci relativna većina, najverovatnije ih nema preko 50 odsto, pošto u toj opštini živi i veliki broj Roma. Jedina opština u centralnoj Srbiji gde Albanci nesumnjivo imaju apsolutnu većinu jeste Preševo, i tu je procenat u etničkom sastavu lokalne samouprave iznad 90 odsto“, poredi Proroković.
Kad govorimo o tim odnosima broja stanovnika, potcrtava Proroković, samo je u Preševu čista situacija da možemo govoriti da Albanci, kako kaže, o svemu mogu odlučivati u lokalnoj samoupravi, dok je u preostale dve opštine situacija znatno drugačija.