Pripadnici manjinskih rasnih zajednica (Afroamerikanci, Latinoamerikanci, Azijci…) često nemaju adekvatan pristup medicinskoj brizi za mentalne bolesti, a suočavaju se i sa izazovima kao što su stigmatizacija, dezinformacije i jezičke barijere.
Te barijere, međutim, mogu biti razbijene. „Hafington post“ je pitao nekoliko psihologa i drugih zdravstvenih radnika koji prvenstveno tretiraju pacijente iz manjinskih zajednica na koji način se sa njima može ozbiljno i efikasno razgovarati o problemima mentalnog zdravlja i zašto je toliko teško pričati o tome. Evo njihovog saveta:
Tražiti profesionalnu pomoć je u redu — čak i ako to ne izgleda tako
Džuni Čao, klinički psiholog iz Njujorka specijalizovana za rad sa Amerikancima azijskog porekla, rekla je da je jedna od njenih pacijentkinja govorila da je ćutanje standardni način komunikacije među članovima njene porodice.
„Njeni roditelji su joj sve vreme govorili da će njena depresija nestati i da samo treba da izdrži da prođe“, rekla je Džuni Čao.
Potrebno je znati kada treba zatražiti pomoć kliničkog psihologa, jer što se duže bolest ne leči, ona može izazvati ozbiljnije posledice, uključujući i pogoršanje simptoma.
„Pritisak da se mentalni problemi skrivaju može stvoriti još veći strah od sopstvene bolesti i dovesti do samoizolacije. Transparentnost i samosvest su verovatno najuspešniji način za prevazilaženje ovog straha“, rekla je Džuni Čao.
Utvrditi važnost razgovora
Džuni Čao savetuje da, kada se suočavate sa prijateljima ili članovima porodice koji nisu toliko otvoreni za razgovor o vašim problemima ili tražite stručnu pomoć, koristite fraze poput: „Moram da razgovaram sa vama“, „Treba mi tvoja pomoć“ ili „Molim te, slušaj me pre nego što kažeš nešto“.
B. Nilaj Grin, licencirani klinički psiholog iz Atlanta, rekla je da treba naći vreme za razgovor sa svojim bližnjima kada su mirni i kada mogu da vam pruže punu pažnju.
„Budite što jasniji sa njima kada opisujete ono što doživljavate, kako ta iskustva utiču na vas, i zašto verujete da su iskustva dovoljno ozbiljna da iziskuju spoljašnju intervenciju“, rekla je Grinova.
Koristite jezik koji vaši voljeni mogu da razumeju
Kada razgovarate o osetljivim temama kao što je mentalno zdravlje, potrebno je da se uverite da to činite na način koji ima smisla i u očima osobe s kojom razgovarate, a i u vašim ličnim.
Džuni Čao je preporučila izbegavanje opštih i teških reči poput „mentalni poremećaj“ ili „nenormalno“, jer oni mogu izazvati osećaj sramote koja se povezuje sa ovim terminima. Umesto toga, pokušajte da započnete razgovor govoreći o bilo kojim fizičkim simptomima koje osećate, kao što je gubitak apetita ili nesanica, što će pomoći da se probije led.
„Možda ćete prvo lakše da komunicirate o fizičkim simptomima, kao što su nesanice i promene apetita, jer tu nema stigme ili srama“, rekla je Džuni Čao.
Takođe je važno da komunicirate u tonu koji vas čini otvorenim za povratne informacije, ako je to cilj vašeg razgovora.
Religija i zdravstvena pomoć se međusobno ne isključuju
Jedan od glavnih razloga što se u crnačkoj zajednici obično o mentalnom zdravlju ne razgovara otvoreno je oslanjanje na verska uverenja u rešavanju problema mentalnog zdravlja, bez razmatranja dodatnih pomoćnih resursa, rekla je Grinova.
Ako je religija važan deo života vaše porodice, svoje voljene treba da obavestite da postoje ustanove sa verskim osnovama koje pomažu u lečenju mentalnih bolesti ili možete informirati svoje voljene da postoje resursi koji služe porodicama sa religijskim pozadinama.
Iskoristite spoljne resurse
Ako ne možete da razgovarate s rodbinom ili prijateljima o stanju vašeg mentalnog zdravlja, postoji nekoliko drugih opcija koje možete izabrati.
„Tražite stručnu pomoć od psihologa, psihoterapeuta ili savetnika za mentalno zdravlje koji govore vaš jezik i razumeju vašu kulturnu pozadinu“, preporučila je Džuni Čao.
Ako verujete da ćete imati problema sa plaćanjem, možete zatražiti pomoć od bolnica i klinika koji nude usluge na kliznoj skali prilagođenoj prihodima, rekla je Džuni Čao.
Postoje i opcije preko interneta i besplatne alternative koje mogu biti korisne, kao što su grupe podrške.