Objavljeni demografski podaci o Albancima koji ruše mnoge mitove

Mnogi, ne samo laici, smatraju da Albanci i, naročito područje Kosova i Metohije, imaju najvišu ukupnu stopu fertiliteta u Evropi, što nije tačno, piše „Politika“.
Sputnik
Malagurski: Srbija nestaje! (video)

Naime, stopa fertiliteta označava broj živorođene dece i trebalo bi, za prostu reprodukciju, u proseku da iznosi 2,1 dete po ženi, ali trenutno u Evropi, ako izuzmemo Gruziju i Tursku, takvih zemalja nema.

Prema podacima iz 2016. godinu najvišu stopu fertiliteta imaju Francuska (1,92 deteta po ženi) i Švedska (1,85), dok su područje Kosova (1,66) i Albanija (1,54) na nivou, pa i ispod evropskog proseka, navodi list.

Na ove stope fertiliteta, u tekstu „Srpkinje i Albanke, statistika rađanja u Evropi“ objavljenom na sajtu „Makroekonomije“ ukazuje ekonomista Miroslav Zdravković, objavljujući i tabelu „Evrostata“ s podacima za sve evropske zemlje.

Srbija je s opštom stopom fertiliteta od 1,46 dece po ženi pri samom dnu ove lestvice, ali to ne iznenađuje, za razliku od pomenutih područja naseljenih pretežno albanskim stanovništvom.

Demograf Goran Penev za „Politiku“ navodi da je na početku tranzicionog perioda devedesetih godina prošlog veka opšta stopa fertiliteta u Albaniji bila 2,96 dece po ženi, a na Kosovu i Metohiji 3,59 i po tome je to područje bilo s najvišom stopom fertiliteta u Evropi.

Vremenom je došlo do pada stope fertiliteta u Albaniji i na Kosovu, pa je tako 2016. godine u Albaniji registrovana stopa od 1,54, a na Kosovu 1,66 dece po ženi. U isto vreme, podatak za Srbiju je 1,46 dece po ženi.

Velika šansa za Srbiju: Mladi Albanci ruše „državu Kosovo“

Na sva tri područja, to je daleko ispod stope neophodne za prostu reprodukciju stanovništva, piše „Politika“.

Na pitanje čime se ovo objašnjava, Penev kaže da se i na ovim područjima, nekad visokog fertiliteta, očigledno prihvataju niske reproduktivne norme. To se odnosi i na BiH, Makedoniju i Crnu Goru.

Stopa fertiliteta na Kosovu i u Albaniji smanjuje se i zbog ukupnog poboljšanja socijalnog položaja žene i veće prisutnosti planiranja porodice i kontrole rađanja, ali i zbog boljeg obrazovanja stanovništva, kaže Penev.

Padu fertiliteta veoma doprinosi i iseljavanje stanovništva, pošto sa KiM i iz Albanije ono masovno emigrira, naročito od 2000. do 2016. godine.

Kada je reč o KiM, ne iseljava se samo srpsko i ostalo nealbansko stanovništvo, nego i albansko, koje odlazi ka zemljama zapadne Evrope, a slično se dešava i u Albaniji.

Komentar