„Nakon raspada SSSR-a, pet država je ušlo u spor zbog Kaspijskog mora, što je ometalo eksploataciju nalazišta nafte. To je vrlo bogat region: kaspijske zalihe prirodnog gasa i nafte se procenjuju na 20 milijardi barela“, rekla je Dos Santosova.
Kako je navela, svi ti resursi i novac koji oni one je „krajnje neophodan nekima od tih država“, jer njihova ekonomija nije u najboljem stanju. Sporazum će, prema njenim rečima, omogućiti da se otvori put investicijama u buduće infrastrukturne projekte. Između ostalog, radi se o eksploataciji velikih naftnih polja Turkmenistana, koja će tako biti spojena sa „velikim potrošačima tih resursa, koji se, naravno, nalaze na Zapadu — u Evropi“, naglasila je novinarka.
„Sve se to desilo u trenutku kada se SAD povlače iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, što će aktualizovati uvođenje dodatnih sankcija protiv te zemlje. Rusija se nedavno suočila i sa pooštravanjem sankcija u okviru novog paketa restriktivnih mera“, dodala je Santosova.
Sada, navodi ona, lideri Irana i Rusije mogu da predstave ovaj dogovor svojim građanima i drugim kaspijskim državama kao „dogovor između prijatelja“ koji ima „važan ekonomski, strateški i politički značaj“ za taj region i za Bliski istok.
Tačku o zabrani prisustva stranih snaga ona je nazvala odlučujućom pobedom Rusije.
„Kaspijsko more je važan strateški element s tačke gledišta nafto-gasnih resursa, ali i najvažniji element sve ambicioznije bliskoistočne strategije Rusije i njenih veza sa Iranom u regionu“, zaključila je Dos Santosova.