Sporazum na kome se radilo više od dve decenije koji je dogovoren konsenzusom i verifikovan na samitu kaspijske petorke, koji po oceni predsednika Rusije Vladimira Putina, ima epohalan značaj, sudbinu Kaspijskog mora stavio je isključivo u ruke Rusije, Irana, Kazahstana, Turkmenistana i Azerbejdžana.
Konvencija o Kaspijskom moru predstavlja veliku pobedu pet prikaspijskih zemalja i načela da region pripada upravo zemljama koje ga čine, objasnio je za Sputnjik dugogodišnji diplomata Srećko Đukić.
A njegova suština je da će Kaspijsko more biti korišćeno isključivo u mirnodopske svrhe, uz zabranu prisustva oružanih snaga vanregionalnih država. Dakle, bez vojnih baza država koje ne izlaze na najveće jezero na planeti, površine 371.000 kvadratnih kilometara, koje je zbog veličine, ali i saliniteta nazvano morem.
Komentarišući novosti sa 5. Kaspijskog samita u kazahstanskom gradu Aktau, Đukić podseća da su pregovori vođeni praktično od raspada SSSR-a i to, kako kaže, na dva koloseka, između starih i novih prikaspijksih zemalja.
Pritom su te nove države bile pod jakim pritiskom spoljnih, vanregionalnih faktora i terebalo je sve to izdržati, prebroditi i doći do jednog sveobuhvatnog rešenja, napominje sagovornik Sputnjika.
„Mislim da je to jedan veliki korak za stabilizaciju situacije u celom kaspijskom regionu, a i šire u oblasti Kavkaza na zapadu i na istoku prema centralnoj Aziji. Taj dogovor svakako treba pozdraviti i to je još jedan pokazatelj da se strpljivim, dugotrajnim, principijelnim pregovorima na svim nivoima može doći do sveobuhvatnog i prihvatljivog rešenja za sve zemlje“, istakao je Đukić.
Na pitanje o geopolitičkom značaju tog sporazuma, on kaže da je ogroman.
Praktično, to znači da se svi vanregionalni faktori odbijaju o taj sporazum. Oni ne mogu uticati, ne mogu biti prisutni sa svojim vojnim efektivama, niti mogu delovati na te zemlje koje su obuhvaćene sporazumom. Mislim da je to jedna široka geopolitička pobeda prikaspijskih zemalja i načela da Kaspij pripada kaspijskim zemljama. Znači pobeda načela da region pripada zemljama toga regiona“, istakao je Đukić.
On napominje da je sve vreme bilo pokušaja vojnog upliva u taj region, isključujući Iran i Rusiju.
„Ali preko svih ostalih zemalja se pokušalo delovati na rešenje za Kaspijsko more, na razgraničenje, njegovu sudbinu i ti uplivi su dolazili, razumljivo, pre svega od strane Zapada, SAD, EU. Moramo reći da je Kina jako rado gledala na rešavanje tog kaspijskog pitanja jer to je teritorija koja tangira njen novi put svile“, rekao je Đukić za Sputnjik.