Rast nacionalnih stranaka, ili desnice, odnosno populista, kako ih nazivaju briselske tehnokrate, neizbežan je, budući da je reakcija na probleme u EU proizišle upravo iz njene liberalno-demokratske orijentacije, koja je na vlasti više od dve decenije, smatraju sagovornici Sputnjika.
„Ako se na evropskom nivou ponovi ono što posmatramo trenutno u pojedinim državama, onda bi novi saziv Evropskog parlamenta mogao da bdue izuzetno obeležen desnicom“, ocenio je u intervjuu austrijskom dnevniku „Tiroler tagescajtung“ predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Zato je, kako kaže, kucnuo čas gde „dokazane demokratske partije centra pre ovih izbora moraju da budu odlučne i donesu važne odluke, umesto da sve odlažu na vreme posle izbora“. Skretanje udesno u Evropskom parlamentu bi, smatra šef EK, otežalo funkcionisanje zemalja-članica.
Komentarišući Junkerov poziv na otpočinjanje kampanje 10 meseci pre izbora dogovorenih za kraj maja iduće godine, sagovornici Sputnjika kažu da je njegova reakcija rezultat straha od gubitka vlasti liberalno-demokratske opcije koja traje više od 20 godina.
Stevica Deđanski iz Centra za razvoj međunarodne saradnje ukazuje na to da su samu podelu na desnicu i levicu napravili upravo oni koji se promene boje, koji gube tlo pod nogama pa sebe predstavljaju kao progresivne snage, a neke druge desničarima, koje odmah vezuju za nacionalizam i ekstremizam.
A da se menja kurs i odluke birača jer očekivanja nisu ispunjena, jasno je, kako primećuje, posle izbora u pojedinim članicama EU, poput Italije, Austrije, gde su građani pokazali skepsu prema načinu na koji je organizovana EU. Promena je neizbežna, ocena je Deđanskog, koji je mišljenja da će ona biti dobra za sve, posebno za Srbiju i ceo srpski nacionalni korpus.
Po mišljenju analitičara Dragomira Anđelkovića, Junker ovakvim pozivom na političko delovanje upravo gazi osnovne evropske vrednosti jer on je funkcioner EU i ne bi smeo da se meša u političke procese, deleći partije na demokratske i nedemokratske i da stigmatiuzuje deo političkih snaga za koje veliki deo građana EU glasa.
Prema njegovom mišljenju, poziv Junkera ostaće prazno slovo, jer snage kojima se on obraća, evidentno, nemaju šta da ponude građanima EU što bi bilo zadovoljavajuće.
„Što se tiče efekata njegovog poziva, mislim da oni neće biti nikakvi jer da su građani EU zadovoljni mejnstrim elitom koja dugo vlada Unijom, ne bi došlo do jačanja nacionalnih snaga. A do tog jačanja dolazi jer mnogi unutar EU ne žele da njihove države izgube nacionalni karakter, da se pretvore u amorfne tvorevine gde se ne zna ni ko je konstitutivni narod, ni ko predstavlja većinu, niti koje vrednosti se poštuju. To je jedna vrsta revolta nacionalne, hrišćanske Evrope protiv ’melting pot‘ politike, koja će na neki način da marginalizuje Evropu“, zaključio je Anđelković.
Politikolog Jelena Vukoičić smatra da se EU urušava upravo zbog političkih ideja na kojima je stvorena — globalističkih, liberalno-demokratskih principa koji su prouzrokovali trenutno najveći problem — nekontrolisani dolazak migranata. A on se, kako napominje, opravdano povezuje sa porastom kriminala, nasilja, terorizma, što je, uz ekonomske teškoće, dovelo ne do populizma, već do rasta nacionalnih stranaka.
„To su dva nepomirljiva politička principa i strah briselske administracije je strah za sopstvene pozicije, ali i za poziciju same EU, jer kada vidite da neke male zemlje poput Češke i Slovačke prkose EU, onda je to znak za uzbunu. Ja mislim da je jačanje desnice neizbežno jer svi politički, društveni, demografski procesi u Evropi idu ka tome. Prisutan je porast straha kod većinskih naroda tih država da će jednostavno postati manjina u svojim zemljama, i to su realni strahovi kada pogledamo demografska kretanja. U takvim uslovima, desnica može samo da jača“, zaključila je sagovornica Sputnjika.
Na pitanje kakva akcija se, posle poziva Junkera, može očekivati, Vukoičićeva smatra da mogu eventualno da se bave subverzivnim metodama, da podmeću desnim partijama, kao što je viđeno u slučaju Alternative za Nemačku, kako ju je, navodno, stvorila tajna služba.
„Ne vidim šta mogu da urade u stvarnom političkom svetu, jer politika na kojoj se zasnivaju vladajuće stranke u Briselu je politika koja je i dovela do ovih problema. I oni negovanjem te političke matrice mogu samo da intenziviraju ono što se već dešava, a nikako da se suprotstave desnim strankama. Porast desnice je reakcija na one probleme u EU koje je direktno izazvala njena liberalno-demokratska orijentacija“, istakla je Vukoičićeva.