U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik, uz poruku srpskom narodu da mu želi mir, prosperitet i Božju pomoć u svim dobrim delima, mitropolit govori i o odnosu prema ekumenizmu, a takođe objašnjava razlike između zvanične ruske crkve i one na čijem je čelu. Pre 350 godina RPSC odbacila je reforme RPC, a njeni vernici bili su progonjeni kako za vreme cara, tako i za vreme boljševika.
Da li ste poslednjih 350 godina bili u kontaktu sa Srpskom pravoslavnom crkvom?
— Nije bilo takvih kontakata. Staroobrednici su se u vreme progona bavili svojom zaštitom i očuvanjem svoje Crkve.
Srpska pravoslavna crkva je poslednja tri veka često dobijala crkvene knjige iz Rusije. Da li se radilo o reformisanim knjigama? Koja je razlika između starog obreda i reformisane crkvene službe RPC?
— Da, to je istina. SPC je dobijala reformisane bogoslužbene knjige. Iako se ne može reći da naš bratski srpski narod nije znao za pravoslavlje do XVII veka.
Razlika između knjiga i bogosluženja pre i posle reformi je dovela do principijelnih razlika u razumevanju vere, duhovnog iskustva, ako hoćete i forme postojanja samog hrišćanstva.
Takozvana „crkvena reforma“ XVII veka koju je sproveo car Aleksej Mihajlovič Romanov i patrijarh Nikon, u suštini nije nikakva reforma. To je bio pravi pogrom pravoslavlja, direktno izrugivanje nad njim.
Uništavane su crkvene uredbe koje najtačnije odgovaraju hrišćanskom veroučenju. Krštavanje sa dva prsta koje strogo i veličanstveno simbolišu osnovnu dogmu Novog Zaveta — prirodu Hrista raspetog, zamenjeno je krštenjem sa tri prsta. Osim što tri prsta nisu toliko razumljiva u poređenju sa dva, ona su i jeretička, pokazujući da se na krstu razapinje Sveta trojica, iako je bila raspeta samo ljudska priroda Hrista sa kojom se u ovaploćenju Božje reči sjedinila i božanska priroda što i predstavljaju dva prsta.
Novim obredom je ozakonjeno polivanje vodom prilikom krštenja, što je direktno kršenje apostolskog 50. pravila. Jer jedina pravilna forma tajne krštenja je pogružavanje u vodi tri puta. To svedoče pravoslavna predanja, pravila svetih otaca.
Što se tiče promene tekstova bogosluženja — to je velika tema.
Činjenica je da nije bilo ispravljanje tekstova, već njihovo očigledno upropašćavanje. Na tu temu ima mnogo objektivnih, nezavisnih, konfesionalno nepristrasnih istraživanja koji dovode do zaključka da su testovi od pre raskola, koje mi sada koristimo na svojim bogosluženjima, bili mnogo bolji. I samo pravoslavno bogosluženje staroveraca se suštinski razlikuje od savremenog. Službe se vrše bez skraćivanja, po svim propisima. U hramovima staroveraca nećete videti nepotrebnu šetnju tokom službe, prilaženje ikonama u nevreme. Sačuvali smo staro pevanje koje je u duhu pravoslavne sabornosti i pobožni kanon u ikonopisu — sve to podstiče hrišćane na molitvu u duhu smirenja i pokajanja, bez izazivanja emocija, za razliku od horskog pevanja i realizma u religioznim slikama.
Da li je poseta predsednika Vladimira Putina prošle godine vašem sedištu znak da se ide u pravcu ujedinjenja RPC i RPSC?
— Ako bude volja Božja, biće ujedinjenje. Međutim, u ovom trenutku postoji vrlo velika razlika između naših crkava: u liturgijskoj praksi, tekstovima, tradicijama, u onom što se danas naziva „obredima", različitim pogledima na istoriju raskola, crkvenu reformu XVII veka. Naši odnosi sa RPC u ovom trenutku se mogu okarakterisati kao dobrosusedski. Imamo delimično zajedničku istoriju, u problemima iskorenjivanja društvenih poroka i moralnog vaspitanja smo faktički jedinstveni i istupamo zajedno. Međutim, danas ne postoji evharistijska komunikacija.
Naravno, staroverci su srećni što je prvi put u istoriji otadžbine šef države napravio posetu mira i prijateljstva Rogoškoj slobodi (sedištu staroveraca u Moskvi). Viši predstavnici vlasti (carske i sovjetske) nisu dolazili u prijateljsku posetu Rogoškoj. Što se tiče „koraka u pravcu ujedinjenja“ od strane predsednika, o tome nije bilo razgovora. Naša država je svetovna i po Ustavu sve religiozne organizacije su odvojene od države. Naš predsednik radi na jačanju države i ne meša se u crkvene poslove.