Vulin u Rusiju dolazi na poziv ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, sa kojim će se tokom dana sastati, a prisustvovaće i finalnoj trci biatlona i svečanoj ceremoniji zatvaranja Vojnih igara.
Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Srbije, Vulin i Šojgu razgovaraće o daljem unapređenju bilateralne vojne saradnje, a tokom posete Alabinu srpski ministar će obići i pripadnike Vojske Srbije, učesnike „Tenkovskog biatlona“.
Na ceremoniji zatvaranja, koja će uslediti posle finalne trke tenkista, biće nagrađene najbolje reprezentacije, a najavljen je i koncert nacionalnih grupa i izvođača zemalja-učesnica. Nastupom Emira Kusturice i njegovog benda, Vojne igre će biti zatvorene.
Podsetimo, Međunarodne vojne igre počele su 28. jula, a u dvonedeljnom takmičenju učestvovalo je više od pet hiljada vojnika, odnosno 189 ekipa iz 32 zemlje sveta. Vojnici su se takmičili u 28 disciplina, koje obuhvataju gotovo sve konvencionalne rodove vojske.
Takmičenja su istovremeno održana na teritoriji sedam država — u Rusiji, Belorusiji, Kini, Jermeniji, Azerbejdžanu, Kazahstanu i Iranu, a morski deo takmičenja je prošao u akvatoriji Kaspijskog i Istočnog kineskog mora.
Najviše predstavnika na Igrama imala je Rusija, koja se takmičila u 27 disciplina, zatim Kina u 22, Kazahstan i Iran u 17, Belorusija u 16, Uzbekistan u 13, Venecuela u 9, Južnoafrička Republika u 7… Srbija se takmičila u tri discipline: „Tenkovski biatlon“, „Inžinjerijska formula“ i „Snajperska granica“.
Prema dosadašnjim rezultatima takmičenja, Rusija je osvojila najviše medalja, i to 18 zlatnih, pet srebrenih i dve bronzane, a očekuje se da će se i ove godine, kao i svih prethodnih, popeti na pobedničko postolje „Tenkovskog biatlona“.
Kina je na drugom mestu, a osvojila je 4 prva mesta, 14 drugih i 4 treća mesta, a zatim sledi Kazahstan, koji je zauzeo 4 prva, 4 druga i 4 treća mesta. Dalje za liderima na tabeli slede: Belorusija, Iran, Uzbekistan, Venecuela, Egipat, Azerbejdžan, Jermenija, Sirija, Srbija.
Tokom „vojne Olimpijade“ korišćeno je više od hiljadu jedinica vojne i specijalne tehnike, većinom ruske proizvodnje, dok je oko 400 jedinica bilo strane proizvodnje.
Takođe, u okviru „Tenkovskog biatlona“ korišćeno je više od 100 ruskih tenkova T72B3; u glavnom avijacionom takmičenju „Avijadarts“ učestvovalo je više od 60 aviona i helikoptera, od kojih su 21 avion i 15 helikoptera bili ruski, dok je 20 aviona i 15 helikoptera bilo iz Kine, Belorusije i Kazahstana.
U takmičenju „Kaspijski derbi“ korišćeni su ruski mali artiljerijski brodovi „Volgodonsk“ i „Mahačkala“, a takođe i azerbejdžanski patrolni brod „G-124“, kazahstanski raketni artiljerijski brod „Mongistau“ i dva iranska raketna čamca — „Pejkan“ i „Džoušan“.
Za održavanje i remont tehnike u ispravnom stanju za vreme trajanja Igara bilo je angažovano više od 50 tehničkih grupa, kao i brojni stručnjaci iz odbrambene industrije.
Učesnici i gosti takmičenja su konstatovali da ove vojne igre jačaju poverenje, prijateljstvo i bratstvo među vojskama raznih zemalja i učvršćuju saradnju među vojnim resorima, a takođe doprinose razmeni iskustava između vojski.
Međunarodne vojne igre su i u fokusu stranih, posebno zapadnih medija, koji pomno prate sve što ima veze sa ruskim Oružanim snagama i odbrambenom industrijom te zemlje, a naročito nakon velikih uspeha ruske armije u borbi protiv terorizma u Siriji.
Neki zapadni mediji „vojnu Olimpijadu“ vide kao demonstraciju vojne moći Rusije, njene armije i tehnike, dok drugi smatraju da Igre pokazuju otvorenost Rusije prema svetu.
Prve Međunarodne vojne igre organizovane su 2015. godine na inicijativu ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua i spadaju među najveća i najbolje organizovana vojno-sportska takmičenja na svetu.
Tokom održavanja Igara, ova vojna takmičenja na teritoriji Rusije i drugih zemalja pratilo je oko pola miliona ljudi.