„Diskretno, srpski i albanski politički lideri istražuju mogućnost da pomire svoje razlike razmenom teritorija“, naveo on u tekstu za „Vašington post“, dodajući da ta ideja nije nova i da cirkuliše već godinama u Beogradu, ali da je nedavno privukla pažnju i vodećih albanskih krugova.
„Tu može postojati više verzija. Kosovo bi moglo da ustupi područje severno od Ibra, naseljeno uglavnom Srbima, i da stekne diplomatske pluseve, a moguće i dobije dominantno albanskim stanovništvom naseljene lokacije na jugu Srbije. Srpski predsednik Aleksandar Vučić je razmišljao u tom pravcu, a i albanski premijer Edi Rama deluje prijemčiv, kako mi je rekao tokom razgovora“, kaže Bilt.
On, međutim, smatra da je, iako se diskurs polako kreće ka novim podelama u regionu, to „recept za geopolitičku nestabilnost“, pošto je Balkan „ionako suviše balkanizovan“.
Prema njegovim rečima, podela Kosova bi ponovo otvorila debatu o budućnosti Bosne, a tu je i još teže i opasnije pitanje Makedonije, u kojoj Albanci čine značajan deo stanovništva.
Bilt kaže da ima i onih u Briselu i Vašingtonu koji bi mogli reći da, ako se lideri u regionu slože oko razmene teritorija između Srbije i Kosova, zašto bi oni imali neke primedbe.
On, međutim, ocenjuje da takav pristup može izazvati nevolje u budućnosti.
„Nesumnjivo, kompromis se mora naći između Beograda i Prištine, kako bi se unapredile evropske i atlantske integracije obeju zemalja. To može da uključi i veći stepen decentralizacije za srpske delove Kosova, i može značiti prijem Kosova u UN“, naveo je on.
Prema njegovim rečima, to je opasno, a Vašington i Brisel moraju da se osveste pred tim rizicima.
„Postepena integracija Srbije i Albanije u EU i NATO, sve na bazi postojećih granica i ograničenja, jedini je put ka trajnoj stabilnosti u regionu. Igranje sa granicama i podelama na Balkanu bilo je opasno ranih devedesetih godina prošlog veka i ostaje takvo i sada“, ocenjuje Bilt.