Najnovija izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da se zalaže za razgraničenje sa Albancima, odmah je, kako se i očekivalo, izazvala reakcije među nekim moćnim akterima međunarodne zajednice. Britanci i Nemci su požurili da kažu kako je „korekcija granica“ neprihvatljiva, jer bi mogla da destabilizuje ne samo region.
Stav britanske Vlade je da „normalizacija odnosa Srbije i Kosova treba da bude osnova za priznavanje nezavisnih i suverenih država unutar aktuelnih granica“, a federalna Vlada Nemačke je „kategorično protiv pomeranja granica između Kosova i Srbije, jer je tako nešto rizično“, pošto bi „podela Kosova mogla da dovede do stvaranja potencijalnih destabilizirajućih efekata u regionu i šire“.
Koliko je onda zaista moguć predlog o razgraničenju?
Na to pitanje, sagovornik Sputnjika, nekadašnji diplomata Zoran Milivojević pre svega napominje da koliko god Nemačku smatrali najsnažnijom evropskom državom, ona neće imati odlučujuću ulogu.
„Što se Nemaca tiče, oni su regionalna sila, njima nije dozvoljeno da postanu svetska sila. Nije im omogućeno da postanu članica Saveta bezbednosti (SB) UN. Oni su ekonomska sila, nisu vojna sila i u EU je sad politički najvažnija Francuska, zato što je vojna sila, nuklearna sila i stalna članica SB UN, kaže Milivojević.
Sa Evropom bi, smatra, sve išlo lako, ako bi Amerikanci i Rusi — presekli.
„Promenile su se okolnosti. Svet je drugačiji, sada je bitno šta misli Vašington, šta misli Moskva, Peking, i tu se negde stvari vrte i završavaju. Nemačka nije globalna sila, a što se Britanije tiče, ona će se uvek prikloniti američkom stavu, bez obzira šta sada misli.“
On dodaje da treba računati da će otpori Evrope, koja je generalno u krizi, ostati. Evropa nije velika i kada otvorite pitanje granica na Balkanu, to predstavlja rizik otvaranja Pandorine kutije i ne zna se dokle to može da ide, smatra sagovornik Sputnjika. Pored toga, zapadna Evropa je dala svoj doprinos u stvaranju takozvanog nezavisnog Kosova, kako NATO bombardovanjem 1999. godine, tako i njegovim priznavanjem 2008. godine i teško je očekivati da od toga odustanu, smatra Milivojević.
On zato smatra da je Vučić, kada je govorio o razgraničenju, pre svega imao u vidu mišljenje Amerike, Rusije i Kine.
„Očigledno je Vučić računao na Amerikance koji sada šalju poruku dogovorite se — prihvatićemo, pri čemu treba napomenuti da Amerikanci ne odustaju od nezavisnosti Kosova. Prema tome, kada oni kažu dogovorite se — prihvatićemo, oni računaju da se dve države dogovore“, napominje Milivojević.
Podsetio je uz to da u saopštenju američke Ambasade i Stejt departmenta figurira da bi taj eventualni dogovor predstavljao lokalno rešenje, samo za situaciju vezanu za Srbiju i Kosovo. Oni time žele da preduprede da ono bude prošireno na druge slučajeve, da ne važi za Makedoniju, BiH, druge države, gde bi moglo da se otvori pitanje granica.
Milivojević podseća i na poznati stav Rusije koji je danas ponovila portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, koja se nalazi u poseti Srbiji. A on je, kako je napomenula, utemeljen na i dalje važećoj Rezoluciji 1244 UN, poštovanju suvereniteta i unutrašnjeg zakonodavstva Srbije.
„I naravno, mi smo uvek govorili da ćemo podržati dogovore koji budu postignuti i koji budu dobri za Srbiju. To je naš dosledan stav“, rekla je Zaharova u Beogradu.
Milivojević, takođe, napominje da treba registrovati i nedavnu poruku kineskog ambasadora koja, suštinski, predstavlja stav vrha kineske države. A kineski ambasador je podsetio na strpljenje, na kinesko iskustvo sa Hongkongom. Dakle, kako napominje, poruka Srbiji je — nemojte da se odričete prava na Kosovo i Metohiju.
U svakom slučaju, kada je u pitanju razgraničenje, nema takvog rešenja bez garancije i potvrde velikih sila. Kao što, bez obzira na eventualni dogovor Beograda i Prištine o tome, nema stolice za Kosovo u UN, ako to nije u interesu Rusije i Kine i ako one za to ne glasaju u SB, zaključio je sagovornik Sputnjika.