Povećava se stopa carina na uvoz određenih vrsta teretnih vozila, građevinsko-drumske tehnike, naftna i gasna oprema, instrumenti za preradu metala i bušenje kamena i optička vlakna. Stope ovih carina biće od 25 do 40 odsto.
Procenjuje se da će šteta od američkih trgovinskih ograničenja za ruske izvoznike iznositi 537,6 miliona dolara. Dodatne carine Rusije će u ovoj fazi iznositi 87,6 miliona dolara godišnje — to je naknada na koju zemlja sada ima pravo prema pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO), objasnio je ministar za ekonomski razvoj Rusije Maksim Oreškin. Preostalih 450 miliona će biti uvedeno za tri godine ili odlukom STO.
Metali razdora
Sjedinjene Američke Države su u martu uvele uvozne carine na čelik i aluminijum u iznosu od 25 i 10 odsto respektivno, opravdavajući svoje postupke nacionalnom bezbednošću. One su prema Evropskoj uniji i nizu drugih zemalja stupile na snagu u junu.
Praktično sve države, čiji su proizvođači suočeni sa novim carinama, najavile su da pripremaju uzvratne mere. Neke od ovih mera već su uvedene, što je povećalo bojazan od trgovinskih ratova u svetu.
Rusija, kao i druge članice STO — Kina, Indija, Evropska unija, Kanada, Meksiko i Norveška, već je pokrenula spor sa Sjedinjenim Američkim Državama. Krajem juna Moskva je uputila zahtev za formalne konsultacije. Ukoliko se tokom konsultacija ne pronađe uzajamno prihvatljivo rešenje spora, Rusija će zatražiti od STO da uspostavi arbitražnu grupu i prebaci spor na njeno razmatranje.
Krajem maja ruska strana je obavestila organizaciju o mogućem uvođenju carina na američku robu u vrednosti od 537,6 miliona dolara godišnje, čiji je godišnji obim isporuke Rusiji 3,16 milijardi dolara.
Američke carine postale kamen spoticanja i za odnose između SAD i Kine. Kina je kao kontrameru nametnula carine za američke poljoprivredne proizvode, uglavnom iz država u kojima su birači na izborima podržali aktuelnog predsednika Donalda Trampa. SAD su, sa svoje strane, najavile paket pomoći od 12 milijardi dolara svojim poljoprivrednicima.