Američki list navodi da „zavisnost“ od sankcija može dovesti do njihove zloupotrebe od strane „prvog instrumenta spoljne politike“.
„Vašington post“ piše da su američki saveznici „nezadovoljni zbog toga što ih teraju da se potčinjavaju američkoj politici“.
List navodi podatke advokatske kancelarije „Gibson Dan“, prema kojima se samo tokom prošle godine na američkoj crnoj listi našlo skoro hiljadu fizičkih i pravnih lica. Prema procenama pravnika, taj pokazatelj je skoro za 30 odsto veći nego što je to bilo u poslednjoj godini vladavine Baraka Obame. Spisak se sastoji od više od 1.100 stranica i on svake godine samo raste.
Američki činovnici smatraju je da korišćenje restriktivnih mera kao instrument spoljne politike, kada diplomatija ne daje rezultate, u suprotnosti sa porastom broja pretnji. List navodi mišljenje visokog predstavnika Stejt departmenta koji je izjavio da su sankcije umesne u mnogim mestima u svetu zbog „pretnji“ koje Vašington vidi.
„U svetu u kojem sada živimo, vidimo mnogo mogućnosti, mnogo pretnji“, rekao je on, dodavši da se interesi Vašingtona dotiču u mnogim sferama.
„Unošenje u spisak sankcija u ekonomskom planu ekvivalentno je smrtnoj kazni“, smatra ekspert, jedna od predsednica kompanije „Međunarodna trgovinska praksa“ Džudit Elison Li. Ona je navela da je korišćenje sankcija „pravi sablazan“ za američke vlasti, jer taj instrument ne zahteva preliminarne provere i odluku suda. Osim toga, one stupaju na snagu odmah, objasnila je Džudit Elison Li.
„Vašington post“ naglašava da su ograničenja koje uvode SAD najmoćnija u svetu jer se mnoge međunarodne operacije — od bankarskih do ugovora o prodaji nafte — vrše u dolarima. Međutim, proširenje sankcija, ne samo od strane federalnih vlasti, već i od Kongresa SAD, preti da potkopa njihovu efikasnost, zaključio je autor članka.