Nema alternative
Julski rezultat je 19,5 milijardi kubnih metara, što je rekord za ovaj mesec. Ukupno je od januara do jula izvoz premašio 117 milijardi kubika, što je skoro šest odsto više nego prošle godine.
Konkretno, isporuke u Nemačku porasle su za 12,3 odsto, u Austriju — za 48,3 odsto, u Holandiju za 53,8 odsto, Francusku 11,8 odsto, Hrvatsku — za 40,1 odsto, Dansku — 11,9 odsto, Poljsku — za 6,6 odsto. Sve ovo omogućava da se računa da će tekuća godina biti rekordna po obimu izvoza gasa.
Zbog brojnih izjava evropskih političara o planovima za diversifikaciju izvora energije, novi rekordi ruskog gasnog holdinga za mnoge strane analitičare predstavljali su veliko iznenađenje.
Kao glavna alternativa razmatrala se energija iz obnovljivih izvora i isporuke prirodnog tečnog gasa sa Bliskog istoka i iz SAD.
Prognoze za brz rast obnovljivih izvora energije nisu ostvarene, a prirodni tečni gas nikada nije zauzeo značajno mesto u energetskom bilansu Evrope. Štaviše, u odnosu na prošlu godinu, isporuke tečnog prirodnog gasa u Evropu smanjene su za skoro 13 odsto.
Radi se o tome da su za ovo gorivo pronađeni drugi kupci. Pre svega Kina, koja je za šest meseci povećala kupovinu tečnog gasa za skoro 50 odsto. Japan i Južna Koreja takođe povećavaju potrošnju tečnog gasa.
Na kraju, ako je prošle godine prirodni tečni gas na azijskom tržištu iznosio oko sedam dolara po mmBtu (milion britanskih termičkih jedinica), onda su u junu ove godine cene premašile 11 dolara. Ne iznenađuje da su se svi dobavljači ovog goriva preusmerili na azijsko tržište.
Evropi ostaje da popunjava svoja skladišta uobičajenim ruskim gasom. Tim pre što je on mnogo jeftiniji od prirodnog tečnog gasa.
Ovo sasvim odgovara i „Gaspromu“ i njegovim glavnim klijentima u Evropskoj uniji. Međutim, Vašingtonu se ne dopada situacija, s obzirom da smatra da zbog isporuka ruskog goriva Evropa pada pod politički uticaj Moskve. Jedan od glavnih ciljeva američkog predsednika je da se zatvori put ruskom gasu na evropsko tržište.
Usmeni dogovori
Donald Tramp je 25. jula nakon tročasovnih razgovora dobio od šefa Evropske komisije Žan Kloda Junkera obećanje da će Evropa razmotriti mogućnost izgradnje desetak novih terminala za prijem tankera tečnog prirodnog gasa iz Amerike.
Zapadni mediji ovo su predstavili kao bezuslovni poraz „Gasproma“. Međutim, tržište hartija od vrednosti nikako nije reagovalo. Štaviše, poslednje nedelje jula akcije ruskog gasnog holdinga porasle su sa 138 na 143 rublje.
Stručnjaci su shvatili da dogovor američkog predsednika i šefa Evropske komisije zapravo ne znači ništa. Sa jedne strane, čitav američki tečni prirodni gas ugovoren je sa azijskim zemljama, tako da jednostavno nema šta da se isporučuje Evropi. Zbog toga su postojeći evropski terminali opterećeni manje od četvrtine.
Sa druge strane, izgradnja novih terminala za prijem američkog goriva koštaće EU oko deset milijardi evra (pola milijarde više od „Severnog toka 2“). Zbog toga će Evropljani koristiti sva moguća odugovlačenja i izgovore kako bi odložili ovaj projekat na neodređeno vreme.
Pogled u budućnost
Zaoštravanje konkurencije na evropskom tržištu gasa je neizbežno. Sjedinjene Američke Države nameravaju da preuzmu vodeću poziciju u snabdevanju tečnim prirodnim gasom, za koji grade nova postrojenja za utečnjavanje gasa iz škriljaca.
Do kraja 2019. godine proizvodni kapacitet SAD za tečni prirodni gas trebalo bi da poraste skoro trostruko, sa današnjih 3,6 milijardi na 9,6 milijardi kubnih stopa na dan (oko 99 milijardi kubnih metara godišnje).
Ukoliko azijsko tržište ne bude moglo da prihvati sve ove količine, američke gasne kompanije moraće za gas da traže nova tržišta. Pre svega u Evropi.
Amerikanci mogu da se probiju na evropsko tržište samo uz pomoć političkih instrumenata, s obzirom da je gasovod iz Rusije mnogo konkurentniji po svim parametrima.
Ali, kako pokazuje praksa, evropski zvaničnici već su smislili prilično efikasnu taktiku saradnje sa Vašingtonom: oni daju obećanja koje Tramp želi da čuje, ali u praksi nastavljaju da rade ono što je najbolje za njih.
Na primer, oni obećavaju da će izgraditi nove terminale za američki tečni prirodni gas, ali grade „Severni tok 2“. Uprkos pokušajima SAD da blokiraju ovaj projekat, gasovod će početi da radi do kraja sledeće godine.
Ako Danska (poslednja zemlja koja nije dala saglasnost na polaganje cevi preko svoje teritorije) odbije da učestvuje u projektu, gasovod će krenuti drugačijom rutom preko posebne ekonomske zone. Pri tome se neće promeniti ukupna vrednost „Severnog toka 2“.