Velika Britanija, koja u avgustu predsedava Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, ne planira da u dnevni red uvrsti redovnu sednicu o situaciji u južnoj srpskoj pokrajini, saznaje list „Novosti“.
Prema rezoluciji SB 1244, izveštaji generalnog sekretara UN o stanju na KiM su obavezni, ali se u njoj ne precizira koliko često treba da se podnose, već se ukazuje da to treba da bude u odgovarajućim vremenskim intervalima.
Takav potez Londona nije iznenađenje za nekadašnjeg diplomatu Zorana Milivojevića, koji za Sputnjik kaže da se očekivalo da će Britanci ostati pri svom stavu da priču u vezi sa Kosmetom guraju na način koji njima odgovara, u smislu da je to pitanje za njih završeno.
„Oni će pokušati da iskoriste ovo predsedavanje Savetom bezbednosti da spreče da se održi uobičajena, tromesečna debata o Kosovu i Metohiji. Pravila nalažu da predsedavajući ima prava da predlaže pitanja koja su, prema njegovoj oceni, najvažnija, a da druga pitanja stavi u drugi plan. Naravno, to ne znači da će Savet bezbednosti definitivno skinuti pitanje KiM iz svoje nadležnosti, već samo tokom avgusta, odnosno meseca u kojem je predsedavajuća Velika Britanija“, objašnjava Milivojević.
Kako kaže, Britanija u Savetu bezbednosti ima podršku zapadnih zemalja, poput SAD, Francuske, Holandije i Poljske, pa je vrlo verovatno da će uspeti da obezbedi većinu za takav stav.
„Međutim, mnogo je važnije kako će se u ovoj situaciji postaviti Rusija i Kina. Mislim da će se te zemlje suprotstaviti tom naumu, iz prostog razloga što je to pokušaj da se isposluje politika koja je poznata od ranije — da se Kosovo i Metohija polako udalji iz Saveta bezbednosti, da se rezolucija 1244 relativizuje i da se ide u susret onom stavu da se prizna takozvana realnost. To je pritisak pre svega na Srbiju i to baš u trenutku kada se stvar u vezi sa Kosovom i Metohijom lomi, ali je i pritisak na druge stalne članice Saveta bezbednosti i članice UN“, ocenjuje bivši diplomata.
Milivojević napominje da nameru Londona da spreči održavanje sednica o situaciji na KiM treba posmatrati u sklopu kontinuiteta britanske politike na Balkanu.
„Britanija i dalje smatra da je Srbija pod ruskim uticajem, da je ’rukavac rusofilije‘ koji treba suzbiti i od toga neće odustati. Kada govorimo o kontinuitetu te politike imamo u vidu kraj 19. i početak 20. veka, elaborat britanskog istoričara Roberta Sitona Votsona na osnovu kojeg je priznata Albanija na Londonskoj konferenciji, Srbiji sprečen pristup toplim morima, srpska vojska isterana iz Skadra, itd. Dakle, vođena je jedna antisrpska politika u vezi sa Istočnim pitanjem i uticajem Rusije na ovim prostorima. Mi danas imamo kontinuitet te politike koja se posebno ispoljava u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije, a na štetu srpskih interesa“, napominje Milivojević.
Na pitanje šta Srbija može u ovim okolnostima da uradi, nekadašnji diplomata kaže da naša zemlja, kao članica UN treba da traži da se poštuje rezolucija 1244 i da insistira na tome da se ne menja format razmatranja pitanja KiM u Savetu bezbednosti.
„Druga linija nastupa je preko Kine i Rusije, kao stalnih članica SB UN, koje mogu snagom svog članstva i autoriteta da utiču na to da se praksa ne menja, odnosno da Kosovo i Metohija mora biti predmet razmatranja Saveta bezbednosti na način na koji je to i do sada bio slučaj“, kaže Milivojević.
Podsećanja radi, prethodna sednica posvećena KiM održana je 15. maja. Kako je utvrđivanje dnevnog reda tehničko, a ne političko pitanje, na njega se ne može uložiti veto i on se usvaja prostom većinom.