Prilikom posete Crnoj Gori, patrijarh srpski Irinej uporedio je položaj srpskog naroda u toj bivšoj jugoslovenskoj republici sa položajem Srba u NDH, a za položaj SPC rekao je da je isti kao u vreme Turaka.
Ta njegova izjava izazvala je burne reakcije crnogorske vlasti, pa je predsednik Crne Gore Milo Đukanović rekao da očekuje patrijarhovo izvinjenje. SPC je odgovorila da se neće izviniti, a srpski predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je položaj srpskog naroda u Crnoj Gori „daleko od idealnog“.
U emisiji „Na nišanu Lazanskog“ o situaciji u Crnoj Gori i položaju srpskog naroda u ovoj državi govorili su istoričar Aleksandar Raković i profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici Dejan Mirović.
U krugovima SPC bilo je poznato da je položaj Srba u Crnoj Gori jako loš, kaže Raković. Iako su jedini narod koji je stvorio Crnu Goru, Srbi su u njoj diskriminisani, dodaje on.
„Srbi su jedini istorijski narod Crne Gore, ali došli su u tu situaciju koja je paradoksalna. Verovatno se dugo čekalo na ovakav stav patrijarha, ali, kada se setimo zaključaka Sabora SPC iz ove godine, svi arhijereji zaključili su da Srpska crkva ne može da blagoslovi naciju crnogorskih separatista zato što je to jedna birokratska tvorevina i da su Srpska crkva i narod u Crnoj Gori ugroženi. Sada je to patrijarh malo pojačao i izneo svoj stav, koji je i od ranije poznat, a to je da su Srbi ugroženi do te mere da se njihov status može uporediti sa statusom Srba u NDH“, objašnjava Raković.
U javnosti su se pojavile tvrdnje da je patrijarhov stav prejak, ali Raković se ne slaže sa tim i povlači analogiju između politike koja je proklamovana u NDH, da se trećina Srba protera, trećina ubije, a trećina prevede u rimokatoličanstvo.
Milo Đukanović odrekao se trećine svojih državljana koji žive u Srbiji, navodi Raković.
Stav patrijarha Irineja nadovezuje se na stav mitropolita Amfilohija, kaže Mirović i podseća da je pre dve godine na javnu raspravu u Crnoj Gori stavljen predlog zakona o slobodi veroispovesti, koji omogućava da se imovina SPC u Crnoj Gori nacionalizuje.
To bi značilo da bi sve verske građevine izgrađene pre 1918. godine trebalo da pripadnu državi. Tako bi, prema njegovim rečima, jedno opštesrpsko svetilište, kao što je Manastir Ostrog, dospeo u vlasništvo crnogorske države.
To je, kaže Mirović, eklatantno kršenje svih pravnih načela i on u tom kontekstu i gleda na patrijarhovu izjavu, jer crnogorske vlasti su najavile povratak predloga zakona, protiv kojeg se izjašnjavaju i Rimokatolička crkva i Islamska zajednica u Crnoj Gori.
Za razliku od komunističkih vlasti, koje Srpskoj pravoslavnoj crkvi nisu oduzele srednjevekovne manastire, zadužbine Nemanjića, režim Mila Đukanovića predlogom zakona želi da učini baš to i da ih dâ na upravu kome on smatra za shodno, kaže Raković.
Iako, kako kaže, beži od jakih termina, kod Mila Đukanovića je prisutna „kriminalno-švercerska svest“, naglašava Mirović kada objašnjava motive crnogorskog režima za oduzimanje imovine SPC.
„Pogledajte kako je u uličarskom kontekstu odgovorio na izjavu patrijarha. U tom smislu mislim da on sve gleda kroz novac, kroz poslušnost, jer veliki su prihodi od Ostroga, to i održava našu Mitropoliju. Drugo, on ne razume šta je podela vlasti, ne razume da je crkva odvojena od države i misli da vlada poput južnoameričkog diktatora ili ga, možda, komunističko doba ponovo interesuje“, kaže Mirović.
Položaj Srba u Crnoj Gori Raković ocenjuje kao katastrofalan.
„Samim tim što su lideri Srba u Crnoj Gori po zatvorima, nekima se sudi, drže se Srbi pod ucenama, preti se SPC, taj položaj je katastrofalan. Da bi položaj bio bolji, Srbija mora da se uplete u taj problem, jer Srbija ima obavezu i prema Ustavu da vodi računa o srpskom narodu koji živi izvan Srbije“, kaže Raković.
Srpski narod u Crnoj Gori našao se u paradoksalnoj situaciji da u državi koju je stvorio ne može da vrši vlast, a vlast, prema njegovim rečima, obavljaju konvertiti koji su prešli na drugu stranu.
Upravo zbog tog, kako ga Raković naziva, konvertitskog problema, krenuli su radikalno da se obračunavaju sa prethodnim identitetom.
„Dobra stvar u svemu ovome je što se srpska nacija u modernom vidu u Crnoj Gori formirala kao demokratska nacija. Naš narod tamo lišen je ovih raznih banditskih, mafijaških i raznih drugih grupa. One uopšte ne postoje. Čak ni ti loši običaji koji su postojali vekovima u Crnoj Gori, da pljačka bude privredna grana, to se sada može prespojiti samo na crnogorske separatiste i na njihovu elitu. Kod Srba toga uopšte više nema i dobro je što se žito očistilo od kukolja, pa oni neka idu gde god žele, ako hoće neka budu i Hrvati, to je njihova stvar, ali nemaju pravo nikom drugom da nameću svoj identitet“, kaže Raković.