„Smatramo da je za žaljenje rešenje Saveta Evropske unije usvojeno 30. jula ove godine o produženju nelegitimnih unilateralnih ograničenja EU na više ruskih kompanija koje su učestvovale u izgradnji Kerčkog mosta“, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Ministarstvo spoljnih poslova je napomenulo da su ti postupci pokušaj mešanja u unutrašnje poslove Rusije.
„Razlog koji je Brisel odabrao za još jedno mešanje u unutrašnje poslove naše zemlje je duboko simboličan. Već dugi niz godina visoki zvaničnici EU su činjenicu da je ona pomogla evropskim narodima da ’grade mostove, a ne zidove‘ ubrajali u brojne istorijske zasluge evropskih integracija“, ističe se u saopštenju.
„Žalosno je što je Evropska unija promenila svoje slogane, podvrgnuvši kritici, a zatim i restrikcijama građevinski projekat koji je bukvalno zacementirao vezu Krimskog poluostrva sa svojom istorijskom domovinom i postao spomenik slobode i jedinstva ruskog naroda“, istaklo je Ministarstvo spoljnih poslova.
U saopštenju se govori da bi „lažne optužbe o ’izolaciji poluostrva‘ Evropska unija trebalo da preusmeri na svoje štićenike u Kijevu.“
„Očekujemo da Evropska unija konačno razmisli o finansijskoj i ceni imidža zbog popustljivosti prema antiruskim kapricima kijevskih vlasti. U Rusiji radi mnogo kompanija zemalja-članica EU, uključujući i u građevinskom sektoru, čiji bi interesi mogli da pretrpe gubitke zbog novih sankcija. Polazimo od činjenice da su zajednički interesi Rusije i zemalja EU ispunjeni pragmatičnim i uzajamno korisnim radom zasnovanim na trezvenom prepoznavanju postojeće realnosti“, dodaje se u saopštenju.
Most koji povezuje Krim i Krasnodarski kraj je najduži u Rusiji i njegova dužina iznosi 19 kilometara. Drumski deo mosta je pušten u saobraćaj 16. maja.