Iako je Sveti apostol Andrej Prvozvani još u 1. veku na obalama Dnjepra širio „blagu vest“, Rusija je postala hrišćanska zemlja tek krštenjem kijevskog kneza Vladimira 988. godine u Hersonesu (današnjem Sevastopolju). Veliki knez je potom pokrstio i rusku državu i narod.
Krštenje Rusije je postavilo temelje ruskoj državi i predodredilo istorijsku sudbinu zemlje. Time je rođena ruska državnost, nova zemlja, nova civilizacija.
Dan krštenja Rusije se od 2010. godine slavi kao državni praznik, a jubilej će ove godine biti svečano obeležen širom zemlje. Proslave se spremaju u Moskvi i Kijevu.
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril je izrazio žaljenje što na Dan krštenja Rusije ne može da vrši službu u Kijevsko-pečerskoj Lavri, kao što je to činio od 2009. do 2013. godine.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve je izrazio nadu da će praznovanje 1030. godišnjice krštenja Rusije pomoći u prevazilaženju podela i raskola u Ukrajini. To je nametnulo pitanje: da li ovaj veliki praznik može da „pomiri“ Ukrajinu?
„Događaji u čast kršenja Rusije u Kijevu počeli su već danas, a završiće se sutra. U principu, posle Majdana u Kijevu ruski patrijarh ne može tamo da se pojavi, jer se vodi takva, smišljena politika koja ometa rad Ruske pravoslavne crkve. Mi vidimo da nacionalisti, svemogući političari i ukrajinske vlasti čine sve što je moguće kako bi upropastili taj događaj — pokušavaju to da učine određenim provokacijama, da ograniče dolazak vernika, hodočasnika u Kijev na te svečanosti. Naravno, s tim u vezi je i poseta patrijarha Kirila izazvala oštru reakciju ukrajinskih vlasti i određene provokacije sa njihove strane. Tako da se iz bezbednosnih razloga poglavar Ruske pravoslavne crkve ne može pojaviti na svojoj kanonskoj teritoriji. Ali ja sam siguran da će se pre ili kasnije, kada se vlast u Ukrajini promeni i situacija normalizuje, to promeniti i biti ispravljeno“, kaže za Sputnjik Vladimir Kornilov, donjecki politikolog, istoričar i novinar.
Politika koju vode ukrajinske vlasti bacila je senku na ovaj veliki događaj, ocenjuje Vladislav Petruško, profesor pravoslavnog Svetotihonovskog humanitarnog univerziteta.
On smatra da među vernicima u Rusiji i Ukrajini nema i ne sme da bude podela.
„Mislim da istinski, pravi vernici, oni koji stvarno sebe smatraju duhovnim naslednicima kneza Vladimira, ne mogu da govore o podelama. Čak i ako neko slavi u Kijevu, neko u Moskvi, mi svi zajedno slavimo jedan događaj i to događaj koji je postao sudbonosan za Rusiju, za ruski narod. Slavimo događaj koji je zapravo stvorio rusku civilizaciju. Zbog toga tu ne može biti nikakvih podela. Međutim, jasno je da one, nažalost, postoje i da postoje sile koje pokušavaju na tome politički da profitiraju. Nažalost, mi vidimo da u Ukrajini sada sve ide u tom pravcu i aktuelne ukrajinske vlasti pokušavaju da za svoje političke interese iskoriste religiozni faktor. Porošenku je potrebna autokefalija ukrajinske crkve, potrebna je propaganda radi pi-ara zbog predstojeće izborne kampanje. On, nažalost, ima svoj interes ovde. I Carigradska patrijaršija je takođe podložna političkom uticaju. Mislim da na nju utiču i određene političke sile s druge strane okeana. Nažalost, ovogodišnji praznik je ostao u senci takvih tužnih događaja. Ipak, čini mi se da je najvažnije da naše jedinstvo treba naglasiti u Kijevu i u Moskvi i da svi vernici naše crkve koji razumeju duhovno značenje ovog događaja, to i poštuju. A onima koji od ovog događaja pokušavaju da izazovu još jedan politički sukob, to ostaje na njihovoj savesti“, navodi profesor.
Kijev je bio prvi grad stare Rusije koji je primio pravoslavno hrišćanstvo, koje se potom širilo širom Rusije.
Povodom 1030. godišnjice krštenja Rusije, u celoj Rusiji biće održane brojne svečanosti i manifestacije povodom tog velikog događaja, a u Moskvu će doći i predstavnici 10 pravoslavnih crkava, uključujući i Srbiju.
Sa svih ruskih hramova začuće se zvona, a nastaviće se i tradicija masovnih krštenja.