On je na radnom sastanku sa ambasadorima u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije ocenio da je taj sporazum mogao da prestane da važi još pre nekoliko godina, ali da je tada učinjen ispravan korak, te je ruska strana izašla u susret i sklopila ga sa SAD.
„Danas, ukoliko rad na produžetku tog sporazuma ne bude ponovo pokrenut, 2021. godine će jednostavno isteći njegov rok i sporazuma više neće biti“, upozorio je Putin.
On je ukazao i na to da je Rusija otvorena za razvijanje odnosa sa SAD na ravnopravnoj osnovi, poštujući obostrane interese, kao i da je to potrebno celom svetu.
„Kao dve najveće nuklearne države, mi snosimo posebnu odgovornost za osiguravanje strateške stabilnosti i bezbednosti“, rekao je Putin obraćajući se ruskim ambasadorima na sastanku u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije i dodao da su napori Rusije na tom planu više nego neophodni svetu, pre svega u svetlu novih pretnji i izazova.
On je naveo i da je otvoren put ka pozitivnim promenama u odnosima između Rusije i Amerike, iako su ti odnosi danas po mnogim ocenama lošiji nego što je to bio slučaj za vreme Hladnog rata, međutim unutar same Amerike postoje snage koje su s lakoćom spremne da žrtvuju rusko-američkim odnosima.
Dodao je i da se ti problemi, koji su se gomilali godinama, ne mogu rešiti za svega nekoliko sati — „na to niko nije ni računao, ali je put ka pozitivnim promenama raskrčen“.
„Protivnici Rusije u Americi su moćni i jaki ljudi ako su u stanju da ubede milione ljudi u najrazličitije priče koje prkose logici i koje se tako teško mogu svariti. To se ni na koji način ne uklapa u našu političku filozofiju. Nas su uvek učili da ljudi koji rade za državu pre svega moraju da razmišljaju o fundamentalnim interesima građana i da ih stavljaju na prvo mesto. Međutim, u Americi to nije slučaj, postoje snage koje sopstvene interese stavljaju iznad nacionalnih“, naglasio je Putin.
Govoreći o ruskoj spoljnoj politici u celini, Putin je ukazao na to da Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje je nedavno održano u Rusiji, predstavlja proboj ruske narodne diplomatije.
S tim u vezi, ukazao je i da je potrebno razvijati odnose sa Evropskom unijom, uprkos aktuelnim poteškoćama: „EU je jedan od glavnih trgovinskih partnera Rusije“.
O Gruziji i Ukrajini u NATO-u
Rusija će adekvatno reagovati na agresivne korake NATO-a kada je reč o uključivanju Gruzije i Ukrajine u sastav Alijanse, upozorio je Putin.
Kako je rekao, potrebno je dobro razmisliti o mogućim posledicama „takve neodgovorne politike“.
Putin je ocenio i da osnova bezbednosti Evrope leži u razvoju saradnje i poverenja, a ne u razmeštanju dodatnih snaga i vojne infrastrukture na istočnim granicama NATO-a.
O „Severnom toku 2“ i svetskoj ekonomiji
Projekat izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ je isključivo komercijalne prirode i nema nikakvu političku težinu, rekao je Putin.
„Desetinama godina se već formira zajednička transportna energetska infrastruktura. Naglasiću, svi i projekti koji se realizuju sa Evropom, uključujući i ’Severni tok 2‘, isključivo su komercijalne prirode, bez ikakve političke pozadine“, istakao je ruski predsednik.
Uprkos tome, ekonomske veze, kako je rekao, u svetu postaju objekat politizacije i sve češće se mogu videti primeri protekcionizma kada je reč o konkurentnosti tržišta.
„Stoga, ruska spoljna politika mora da bude još više ekonomski orijentisana i racionalna. Rusija ne samo da mora da uđe među pet najvećih svetskih ekonomskih sila, već i da osigura životni standard građana Ruske Federacije koristeći sve raspoložive spoljnopolitičke mogućnosti“, istakao je on.
Da bi se to postiglo, potrebno je osvajati nova tržišta, povećati izvoz, ali i omogućiti pristup novim tehnologijama i investicijama kako bi ruske kompanije u inostranstvu mogle da obavljaju svoju delatnost bez ikakvih prepreka.
O Ukrajini, Severnoj Koreji i Bliskom istoku
Rizici od moguće eskalacije situacije u Ukrajini i dalje su aktuelni, a razlog tome je nepoštovanje sporazuma iz Minska od strane aktuelnih ukrajinskih vlasti koji su na sebe preuzeli odgovornost da se ti dogovori sprovedu u delo, rekao je ruski predsednik.
„Iz časa u čas se mogu videti primeri otvorenog prenebregavanja sporazuma i nedostatka želje da se dijalog vodi sa svojim građanima — svi scenariji rešenja konflikta su bazirani na vojnu silu“, rekao je i dodao da je upravo Minski sporazum osnova rešavanja situacije na istoku Ukrajine.
Govoreći o severnokorejskom problemu, Putin je rekao da se nada da će pozitivni trend koji je primetan na Korejskom poluostrvu, ali i zahvaljujući naporima američkog lidera Donalda Trampa, dovesti do opipljivih rezultata.
Kada je reč o Bliskom istoku, ruski predsednik je izjavio da je neophodno sprečiti nekontrolisani rat tenzija nakon istupanja SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom.
Ocenio je i da taj program igra važnu ulogu u globalnom režimu neširenja nuklearnog oružja, te da je danas glavni zadatak da se taj sporazum očuva kako situacija na Bliskom istoku ne bi eskalirala.