„Idealan ishod samita, ako uspemo da se dogovorimo da uključimo sve kanale o pitanjima u kojima postoje neslaganja, jeste da shvatimo da li možemo da pronađemo zajedničke dodirne tačke o ovim pitanjima, kao i da identifikujemo probleme na čijim rešenjima možemo profitabilno da sarađujemo radi interesa obeju zemalja i međunarodne zajednice i radi strateške stabilnosti“, istakao je Lavrov za RT.
Prema rečima ruskog šefa diplomatije, većina kanala komunikacije uspostavljenih između Moskve i Vašingtona tokom godina bila je zamrznuto za važna pitanja poput terorizma, energetike, trgovine drogom, sajber-bezbednosti i regionalnih sukoba.
Ministar je podsetio da sada ruski i američki vojni zvaničnici i diplomate održavaju samo epizodne sastanke i uglavnom o Siriji.
„Takođe postoji i kanal o Ukrajini: pomoćnik predsednika Putina i specijalni predstavnik SAD (Kurt Volker) sastajali su se nekoliko puta, ali bez vidljivog napretka, jer na svakom susretu naše američke kolege odstupaju od Minskih sporazuma, koji predstavljaju izraz konsolidovanog mišljenja o ukrajinskoj krizi. Međutim, mi nastavljamo da ulažemo napore i nadam se da ćemo o tome sigurno razgovarati u Helsinkiju“, naveo je Lavrov.
Lavrov je dodao da je Vašington u poslednje vreme slao signale za obnovu razgovora o sajber-bezbednosti.
„U poslednje vreme pojavljivali su se signali da su SAD spremne da obnove ove pokušaje i mi smo spremni da razgovaramo o svim pitanjima sajber-bezbednosti koja zabrinjavaju SAD“, rekao je Lavrov.
Ranije je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov izjavio da će samit u Helsinkiju pomoći u uspostavljanju prihvatljivog nivoa poverenja između dveju zemalja. Sa svoje strane, portparol Kremlja Dmitrij Peskov isključio je mogućnost pregovaranja tokom sastanka i istakao da ne postoji jasan dnevni red.
Prvi sastanak predsednika Rusije i SAD u punom formatu održaće se 16. jula u Helsinkiju.