Zbog toga pokušavaju da sankcijama i pritiscima na EU blokiraju projekat „Severni tok 2“, kažu ruski analitičari komentarišući poslednju izjavu američkog predsednika Donalda Trampa o tom gasovodu.
Tramp je izjavio da je protok „gasnih“ dolara iz Evrope u Rusiju apsolutno neprihvatljiv, podsećajući da su američke vlasti u više navrata saopštavale da su protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“.
Trampovoj izjavi prethodilo je i upozorenje američkog Stejt departmenta da zapadne firme, koje ulažu u ruski gasovod „Severni tok 2“, rizikuju da se nađu pod sankcijama.
Ruski politikolog Vladimir Šapovalov smatra da Trampovu izjavu, pre svega, treba shvatiti kao retorički gest.
„SAD prilično aktivno nastupaju protiv realizacije projekta ’Severni tok 2‘ i to je glavni razlog zašto je Tramp dao takvu izjavu. Taj stav nije slučajan: SAD nastoje da ubede Evropu da prekinu saradnju sa Rusijom u korist saradnje sa Amerikom. Bez sumnje, taj manevar bi bio nepovoljan i neprofitabilan za Evropu. Mislim da, uprkos protivljenjima SAD, koje su pridobile neke svoje mlađe partnere iz Istočne Evrope, političari iz Zapadne Evrope neće staviti ekonomske interese svojih zemalja na neko iluzorno omekšavanje evropsko-američkih odnosa. Zbog toga smatram da će ’Severni tok 2‘ biti realizovan, uprkos svim protivljenjima i pritiscima SAD“, rekao je Šapovalov za Sputnjik.
Amerikanci se oštro protive „Severnom toku 2“, gasovodu koji bi trebalo da ruski prirodni gas dostavlja Nemačkoj kroz Baltičko more zbog navodne brige za „evropsku energetsku bezbednost i stabilnost“.
Međutim, činjenica je da bi Vašington hteo da zauzme evropsko tržište i izgura Rusiju, jer veruje da njihov tečni gas može da parira ruskom „običnom“ gasu u Evropi i zbog toga se protivi svakom ruskom „toku“. Gas iz Meksičkog zaliva već je stigao do Evrope, a prve evropske zemlje koje su pazarile američki tečni gas su Poljska i Litvanija, rukovodeći se devizom: „Samo da nije rusko, pa neka i pretplaćujemo“.
Tramp je još prošlog leta bezuspešno ubeđivao i druge evropske zemlje da pređu na američki energent. Međutim, ispostavilo da Amerikanci ubeđuju Evropljane da ne kupuju ruski gas, ali da ga i sami kupuju kad „zaškripi“ i zazimi.
„Koliko Amerikanci proizvode gasa, praktično toliko i troše. Njihov izvoz je, zapravo, veoma mali. Oni izvoze nešto malo, na primer, u susedni Meksiko i Latinsku Ameriku, ali istovremeno postoji i uvoz iz Kanade. Kao što sam rekao, činjenica je da su to male količine tečnog prirodnog gasa. Poređenja radi, ako je Rusija prošle godine izvezla 194 milijarde kubika gasa, onda su SAD izvezle nešto manje od 20 milijardi. Tako da se o nekakvoj ozbiljnoj ’igri‘ ne može govoriti“, kaže direktor ruskog Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov.
Evropljani se opiru američkim pritiscima jer su svesni da američki tečni gas nije odgovarajuća zamena za ruski — em je skuplji, em bi tek trebalo izgraditi infrastrukturu za primanje energenta koji se doprema u tankerima.
„Pored toga, Amerikanci imaju velike planove o izgradnji dodatnih postrojenja, jer računaju da će povećati proizvodnju. Teoretski je to moguće, a u praksi možda i nije realno. U ovom trenutku je to teško reći, ali se tačno zna da su troškovi proizvodnje gasa u SAD znatno veći nego u Rusiji i plus troškovi pretvaranja u tečni gas. Ispostavlja se da sa trenutnim cenama na evropskom tržištu američki gas ne može da bude konkurentan. Zbog toga on praktično i ne ide u Evropu. Jedino neke manje zemlje koje su van ruske rute, poput Španije i Portugalije, dobijaju neke manje količine američkog gasa. Zbog toga je pogrešno govoriti o SAD kao o konkurentu na tržištu gasa“, zaključio je Pravosudov.
Eksperti smatraju da, pokušavajući da sabotira „Severni tok 2“, Vašington gubi vreme u unapred izgubljenom „ratu“.
„Politika i geostrategija su se čvrsto povezale sa ekonomijom. Nije tajna da Tramp lobira u interesu američkih proizvođača, kako bi oni dobili dodatno tržište na teritoriji EU i imali mogućnost da prodaju svoj gas. Međutim, Evropljani ne žele da kupuju taj gas, pre svega zato što je on skup. Drugo, ni sami američki proizvođači ne žure da ga izvoze u Evropu, jer ga oni isporučuju zemljama Azije, gde je cena viša. Na taj način Donald Tramp sledi svoja dva cilja: s jedne strane, zahteva od zemalja EU da povećaju troškove u NATO-u, a s druge strane, pritiska Evropu da kupuje američki gas, koji bi bio skuplji od ruskog. Čak i ako uspe sa prvim i ubedi većinu zemalja Evrope da povećaju troškove za odbranu i NATO, sa drugim neće uspeti i to zato što su Evropljani pragmatici i oni će kupovati gas tamo gde je pouzdanije i povoljnije tj. od Rusije i drugih dobavljača — Norveške, Alžira. Ali na prvom mestu kupovaće od Rusije, koja je glavni dobavljač gasa u Evropu“, smatra ruski ekspert za energetiku Nikolaj Hrenkov.
Podsetimo, projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obala Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke, a dozvolu za izgradnju već su izdale Nemačka, Finska i Švedska.
Protiv ovih planova je Ukrajina, koja se plaši gubitka prihoda od tranzita ruskog gasa, kao i SAD, koje nude sopstveni tečni prirodni gas, uz izgradnju regasifikacionih terminala u Evropi.
Pored toga, Letonija, Litvanija i Poljska zajedno su izjavile da ne odobravaju izgradnju gasovoda, pošto njihovi lideri smatraju da je to politički projekat.
Rusija je više puta zatražila da se ne taj gasovod ne posmatra kao instrument uticaja, ističući da se Moskva prema tom projektu odnosi isključivo kao prema ekonomskom.