„U praksi Alijansa obnavlja atmosferu epohe blokovske konfrontacije, u kojoj se, izgleda, oseća mnogo komfornije nego u uslovima jednopolarnog svetskog poretka… Time je uslovljena i težnja bloka da se mehanički širi. Ta težnja ne učvršćuje ničiju bezbednost, to je očigledno, nego samo produbljuje linije koje dele i pojačava napetost u Evropi. Forsirano uvlačenje Makedonije u NATO samo potvrđuje da se 'politika otvorenih vrata' pretvorila u cilj sam po sebi, odnosno u instrument za osvajanje geopolitičkog prostora. Reč je, zapravo, samo o jednom – o postizanju vojne prednosti“, rekla je Zaharova.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg saopštio je tokom samita te organizacije u Briselu da su lideri svih 29 zemalja-članica Alijanse pozvali Makedoniju da postane njena članica.
Iznenađeni smo što je sve iznenadio Tramp
Marija Zaharova je, takođe, rekla da je Moskva iznenađena zbog široke rasprave o izjavi predsednika SAD Donalda Trampa o NATO-u i njegovom zahtevu da partneri u Alijansi što pre povećaju svoje vojne troškove na dva do četiri odsto BDP-a, s obzirom na to da je američki lider samo iskazao svoj dugogodišnji stav.
„Gospodin Tramp je iskazao svoj odnos prema Alijansi i zabrinutost koja uključuje i finansijsku stranu pitanja mnogo pre nego što je postao ne samo predsednik SAD nego i kandidat za predsednika SAD“, rekla je Zaharova.
Prema njenim rečima, u Trampovim izjavama nema ničeg novog, čudnog ili iznenađujućeg.
„Jedino što iznenađuje jeste to upravo to što su sada svi ove izjave prihvatili s nekakvim iznenađenjem, a te izjave su od pre mnogo godina“, navela je ona.
Samit NATO-a u Briselu odvija se u svetlu nesuglasica SAD i evropskih zemalja usled odluke Vašingtona da istupi iz iranskog nuklearnog programa i pretnji sekundarnim sankcijama evropskim kompanijama koje sarađuju s Teheranom, kao i zbog uvođenja američkih carina na čelik i aluminijum.
Uoči samita Tramp je intezivno objavljivao saopštenja na Tviteru, u kojima je kritikovao saveznike u NATO-u, izražavajući nezadovoljstvo time što SAD štite partnere iz EU u Alijansi, uprkos trgovinskom deficitu s njima.
Zahtev Vašingtona da saveznici povećaju troškove za odbranu i da ih što pre dovedu do ugovorenih dva odsto BDP-a postao je jedna od gorućih tema samita u Briselu. Tokom samita Tramp je predložio partnerima u Alijansi da povećaju troškove za odbranu u razmeri od dva do četiri odsto BDP-a.
Marija Zaharova je navela da će Moskva analizirati odluke samita NATO-a iz ugla posledica po evropsku bezbednost, ali da se već sada može zaključiti da Alijansa nije zainteresovana za objektivnu procenu situacije u vezi s opadanjem bezbednosti na evroatlantskom prostoru.
Prema njenim rečima, članice Alijanse više vole da gledaju svet kroz prizmu stereotipa Hladnog rata.
Zaharova je navela da vojni blok povećava sopstvenu vojnu aktivnost čak i u nekada mirnim oblastima Baltika i severa Evrope izgovarajući se ciničnim optužbama na račun Rusije da povećava napetost u Evroatlantiku, ne navodeći nikakve dokaze za to.
„NATO se pozicionira kao odbrambena alijansa, ali pritom intezivira kupovinu upravo ofanzivnog naoružanja“, zaključila je Zaharova.
Prema njenim rečima, Rusija ne pokazuje nikakvu agresiju prema NATO-u.
„Nije istina kada rukovodstvo Alijanse govori i tome da će zemlje NATO-a zaštiti od agresije Rusije. Iz jednog razloga – nema agresije Rusije prema zemljama-članicama NATO-a. Prosto je nema“, rekla je Zaharova.
Tema Krima zatvorena!
Ona je, takođe, prokomentarisala i reči generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltebenberga o Krimu, istakavši da je za Rusiju ta tema zatvorena.
Stoltenberg je tokom samita izjavio da treba voditi dijalog s Rusijom radi rešavanja složenih problema, uključujući „aneksiju Krima“, kao i da postojanje tih problema nije argument za izolaciju Rusije.
„Za nas je krimska tema zatvorena, o tome smo govorili mnogo puta, govorimo redovno, na svim nivoima“, naglasila je Zaharova.