Da li bi Nemcima smetao Erdogan da su „panceri“ prošli dalje?

Fudbalska reprezentacija Nemačke bi trebalo da razmisli o tome da izbaci iz ekipe Mesuta Ozila i Ilkaja Gundogana nakon njihove fotografije sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, izjavio je tim menadžer „elfa“ Oliver Birof.
Sputnik

Fudbaleri turskog porekla, koji su dali veliki doprinos reprezentaciji na putu ka tituli prvaka sveta 2014, dobili su mnogo kritika zbog objavljene slike sa Erdoganom samo mesec dana pred početak Mundijala u Rusiji.

Tamna strana fudbala: Ratovi, ubistva, hiljade mrtvih...

„Do sad nikada nismo morali da prisiljavamo reprezentativce da nešto učine, ali smo uvek pokušavali da ih ubedimo“, rekao je Birof za nemački „Velt“.

Gundogan je odmah posle slike izjavio da nije imao nameru da stvara politički problem, dok se Ozil nije oglašavao. Zato je više na udaru Ozil, što je posebno izraženo posle lošeg nastupa u Rusiji.

„Mislim da je činjenica da Gundogan i Ozil snimljenom fotografijom nisu uznemirili tim, ali debata je u toku“, rekao je bivši nemački reprezentativac Birof, sada na odgovornom mestu u timu koji je na Svetskom prvenstvu u Rusiji ispao u prvoj fazi, prvi put posle osam decenija.

Političari u Nemačkoj, kao i veliki deo javnosti u toj zemlji, bili su ljuti zbog fotografije turskog predsednika Erdogana, baš u trenutku predizborne kampanje u Turskoj, sa dvojicom nemačkih reprezentativaca.

Reakcija legendarnog centarfora mesec dana nakon „incidenta“ pokazuje nam da ni disciplinovani Nemci nisu imuni na ono što zovemo „javašluk“.

Pouke najgledanije svetske bitke iz kojih Srbi ne uče

Bilo je negativnih reakcija i u vreme kad su Gundogan i Ozil dali podršku Erdoganu, ali nikome nije padalo na pamet da ih najuri iz reprezentacije uoči Mundijala. Međutim, sve se promenilo preko noći posle blamaže Nemačke u grupnoj fazi Svetskog prvenstva.

Ono što je najgore u celoj priči je to što su se od svih zvezda nemačke reprezentacije „na tapetu“ našla dvojica fudbalera turskog porekla i što ovakav rasistički ispad „arijevca“ Birofa nekako asocira na najmračniji period nemačke istorije.

Uz to, ne bi trebalo zaboraviti da je Mesut Ozil najkreativniji igrač nemačke reprezentacije još od 2010. godine i da su njegove zasluge za osvajanje titule u Brazilu verovatno veće nego zasluge svih njegovih tadašnjih saigrača.

Istina je, mnogi su Ozila u vreme dok je još bio mlad i perspektivan igrač videli kao naslednika Zinedina Zidana, ali je njegova karijera krenula silaznom putanjom. A to što neće dostići velikog Zizua ne znači da i danas nije jedan od najboljih na svetu. Uostalom, Nemačka reprezentacija nema boljeg „plejmejkera“.

Kad je već reč o uplivu politike u „najvažniju sporednu stvar na svetu“, takođe bi se mogla povući paralela između Ozila i Zidana, jer Nemci su se prema svojoj zvezdi poneli potpuno suprotno od Francuza.

Zizu — simbol srećnije Francuske

Ako postoji trenutak u francuskoj istoriji u kojem su imigranti arapskog porekla postali punopravni članovi društva bilo je to na dan osvajanja Svetskog prvenstva 1998. kad se lik deteta alžirskih doseljenika pojavio na Trijumfalnoj kapiji — lik Zinedina Zidana, heroja pobede protiv Brazila, strelca dva gola u finalu i najboljeg fudbalera u francuskoj istoriji.

Francuzi su Zidanu „oprostili“ i blamažu na Svetskom prvenstvu 2002. kad su kao tadašnji svetski šampioni ispali u grupnoj fazi (kao i Nemci 2018. godine), mada je povređeni Zidan odigrao samo poslednju utakmicu u grupnoj fazi, kad su poraženi od Danske 2:0.

Za razliku od Nemaca koji po političkoj liniji iz reprezentacije „proteruju“ fudbalere „inostranog porekla“, Zidan je, veruje se, rešio predsedničke izbore 2002. godine. Njegovu pretnju da neće više igrati za reprezentaciju ukoliko Žan Mari Le Pen pobedi u drugom krugu predsedničkih izbora Francuzi su ozbiljno shvatili, a desničarski kandidat dobio je svega 18 odsto glasova.

Francuzi su Zidanu oprostili i spektakularni odlazak sa scene u finalu Svetskog prvenstva kad je dobio crveni karton u 110. minutu i time pokazali nacionalnu veličinu. Jer Zidan je za Francuze bio i ostao heroj, bez obzira koliko glup potez napravio u najznačajnijoj utakmici veka.

Upravo zato, izjava Olivera Birofa, osim što je politikantska i rasistička, u suštini je i neljudska. Jer više su Gundogan, a posebno Ozil, doneli dobrog i Nemačkoj i Nemcima, nego što su im nažao učinili lošim igrama na poslednjem Mundijalu.

Komentar