U želji da se zadovolji, pre svega unutrašnja javnost, „iz vrha“ je u kosovske medije procurila kopija poverljivog dokumenta o strukturi pregovaračkog tima, po kome prištinski tim ima čak osam specijalnih grupa koje predvode međunarodni predstavnici. Dakle, i otvoreno uvode strance u igru.
Priština na ovaj način kao da želi da pošalje poruku Beogradu da su mnogo jaki, te da tako svima daju do znanja da je stvar unapred rešena u njihovu korist.
S druge strane, nije tajna da se i Beograd priprema za konačni obračun, kao i da ima inostrane savetnike u svom timu… Ali, za razliku od Prištine, Beograd donosi odluke sâm, dok, kako je to jasno rekao i Ramuš Haradinaj, tzv. premijer Kosova, njihovu spoljnu politiku vodi — Amerika.
U tom kontekstu ne treba da bude iznenađenje što se u timu Prištine nalaze ljudi bliski Martiju Ahtisariju i Medlin Olbrajt — i to ne kao savetnici već kao izvođači — a da se na čelu tog inostranog tima nalazi ozbiljan igrač, Januš Bugajski, Amerikanac poljskog porekla, koji je rado viđen govornik u američkom Kongresu kad god je reč o Balkanu, a naročito o Kosovu.
On nezvanično slovi za najzaslužnijeg što je Crna Gora brzinski postala članica NATO-a, a angažovan je i kao konsultant za istočnoevropske poslove za različite američke organizacije i vladine agencije kao što su Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), ali u nekoj formi i za Ministarstvo odbrane SAD…
Da li bi i Srbija trebalo u finišu pregovora da angažuje strane eksperte u svom timu i koje su to države koje bi mogle i htele da budu na strani Beograda?
Politikolog dr Aleksandar Pavić kaže za Sputnjik da Beograd, što se toga tiče, može da bira.
„Tu su nam na raspolaganju sve države BRIKS-a, počev od Rusije, a možemo da tražimo i kineske eksperte, brazilske, indijske, pa i južnoafričke. Možemo čak da tražimo i eksperte iz država koje su priznale Kosovo, koji se ne slažu sa politikom svoje zemlje po ovom pitanju, a takvih ima u svakoj od tih država, i to su vrlo ugledna imena. Tu uključujem i Ameriku i Veliku Britaniju i Nemačku i Italiju. Dakle, imamo široku lepezu i naravno da nam treba najjači mogući sastav za pregovore“, smatra dr Pavić.
On naglašava da bi naša strana trebalo da se koncentriše na argumente — zašto Kosovo ne može da bude nezavisno. I kako da se ispoštuje Rezolucija 12 44 u bilo kom konačnom rešenju.
„Za to nam svakako trebaju međunarodni eksperti, posebno oni koji podržavaju Rezoluciju 12 44 UN, a takvih je puno. Ali mi moramo da budemo ti koji će nositi dijalog i u kome će naša državna delegacija imati jasan stav poznat javnosti.
S druge strane, kaže Pavić, albanska strana se ne pita ništa i njihovu politiku vode stranci odavno.
„Tako da ovo što oni spinuju, samo su kamuflaže i smicalice jer nisu oni ti koji vode pregovore, a njihovi takozvani savetnici u timu su paravan za ljude koji su tu da nadziru i da odgovaraju onima koji se za ovaj proces pitaju — Amerikancima. Kod nas država mora da bude nosilaca pregovora, a tim može, čak i treba da ima strane eksperte, ali zna se ko vodi glavnu reč — Srbija“, kaže dr Pavić.
Kosovski tim se, prema pisanju ondašnjih medija, sastoji od „podtimova“ i osam specijalnih grupa.
Na čelu strukture je „kosovski pregovarački tim“, koji uključuje šefove institucija i lidere parlamentarnih stranaka. Potom, sledi „strateška grupa“ koja se sastoji od šefova parlamentarnih grupa ili njihovih predstavnika i, takođe, predstavnika civilnog društva.
Profesionalne grupe se uključuju: za pravne poslove, finansijske i ekonomske odnose, demarkaciju, pomirenje, nestala lica, za javno informisanje i za primenu sporazuma.