Iako većina pripadnika te „antiameričke ekonomske koalicije“ ne podržava kineske ambicije kada je reč o njenom uticaju na regionalnu i svetsku ekonomiju, Donaldu Trampu je pošla za rukom praktično nemoguća stvar – protivnici Pekinga su se ujedinili protiv Vašingtona koji postepeno gubi svoje saveznike, jednog po jednog.
Naime, kako je nešto ranije saopštio „Blumberg“, u Tokiju je 1. jula održan sastanak ministara trgovine 16 azijskih zemalja koji su razgovarali o formiranju najvećeg trgovinskog bloka na planeti, doduše bez učešća SAD. Organizatori te potencijalno najveće svetske zone slobodne trgovine su Kina, Indija i Japan, što bi trebalo u velikoj meri da zabrinjava Vašington, budući da upravo na Indiju i Japan američka elita računa kada je reč o ekonomskom obuzdavanju Kine.
Šta to znači – da američki saveznici u Aziji, ne samo Indija i Japan, već i Južna Koreja, Australija i Novi Zeland radikalno menjaju svoje proameričke stavove i zauzimaju pragmatičnija polazišta kada je reč o vođenju sopstvene spoljne politike, ocenjuje u svom autorskom blogu „Krimson alter“ Ivan Danilov.
Čak je i japanski ministar trgovine Hirošiga Seko, podseća „Blumberg“, rekao da je „put ka potpisivanju sporazuma krajem godine sve izgledniji, te da je u svetlu porasta globalnog protekcionizma važno da se azijski region zaštiti zonom slobodne trgovine“, dok je njegov singapurski kolega svoj prst uperio direktno u Trampa nazvavši ga najvećim izazovom aktuelne međunarodne trgovine.
Politički analitičar i dobar poznavalac prilika u Americi i Aziji Sergej Sudakov mišljenja je da ta „velika Azija“ sa nekoliko milijardi stanovnika, sa ogromnim resursima, svakim danom sve više i značajnije utiče na dešavanja u svetu i može da diktira svoje uslove i pravila igre. Svetske države, kako kaže, a posebno evropske, sada imaju dilemu kome da se priklone – postavlja se pitanje da li je ostatak sveta spreman da slepo prati diktat SAD i šta time može da dobije ili će se postepeno okretati ka zemljama Azije ili čak Evroazije, ako tu, sa pravom uključimo i Rusiju.
Međutim, teško je pretpostaviti posledice stvaranja azijskog trgovinskog bloka, koji je originalno zamišljen kao „Transpacifičko partnerstvo“, u kojem je Amerika trebalo da u svojim rukama drži dirigentsku palicu, pa ga je lično Tramp sahranio.
Vašington je, naime, računao da profit od takvog partnerstva ne bi bio dovoljno visok koliko bi moglo da se zaradi od vršenja pritiska na svaku zemlju pojedinačno, međutim rezultat je, kako se ispostavilo, bio je suprotan – ne samo da je pokušaj izolacije Kine pao u vodu, već je Kina sa Indijom i Japanom počela da stvara blok koji će biti jednak trećini svetskog BDP-a i čije će tržište brojati praktično polovinu ukupnog svetskog stanovništva.
Kada je reč o američkoj politici, Sudakov objašnjava da su SAD uvek polazile od toga da su one najjači i najsnažniji centar, kao i da ostale snage u svetu ne mogu da utiču ili promene američki model i njihovo poimanje sopstvene „izuzetnosti“.
„SAD su se uvek oslanjale na to što su u sastavu Saveta bezbednosti UN i da imaju pravo veta, te da su nuklearna sila i što imaju svoj dolar. Ove tri poluge su im davale za pravo da ostatku sveta diktiraju svoju volju i nije bilo važno da li su u pravu ili ne, nikada im ni dlaka nije falila sa glave. Danas se konjunktura menja. Pored Amerike formiraju se još dva moćna centra, a to su Kina i Rusija“, navodi on.
Pored toga, ukazuje Sudakov, SAD prednost daju sistemu bilateralnih sporazuma, jer sadašnja vlast misli da će na taj način, odnosno izlaskom iz međunarodnih organizacija, napraviti Ameriku ponovo jakom i velikom, ali istovremeno dolazi do značajnog rasta Indije, Kine, Japana i Južne Koreje – formira se zona koja daje ogromnu količinu inovacija i modernih tehnologija.
Međutim, ta američka politika ekonomskog pritiska doživeće kolaps, budući da će novouvedene tarife na uvoz protiv određene zemlje biti praktično besmislene zbog mogućnosti potencijalnog reeksporta istih tih proizvoda kroz druge zemlje, tako da bi te tarife Amerika trebalo da uvede protiv svih 16 učesnica novoformiranog trgovinskog bloka kako bi te mere uopšte imale smisla.
Sudakov je uveren i da će „novi svet“, nova vremena, doneti ujedno i nova iznenađenja, baš kao i novi sistem međunarodnih odnosa. „Postepeno, korak po korak, agresivna politika Amerike će donositi razočarenja i slobodan sam da to nazovem ’savremenom američkom tragedijom’“, primećuje on.
„Praktično, 90 odsto ukupne svetske proizvodnje dobara ima na neki način veze sa Kinom, a da ne govorimo o onoj robi koja se prodaje na teritoriji SAD. Sad vidimo epohu stvaranja novog poretka, uređenja sveta gde na scenu stupa „velika Azija“, zaključuje Sudakov.
Ne treba zanemariti ni odnose SAD i EU, što se najbolje ogleda u izjavi nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je pripretila da bi odnosi Brisela i Vašingtona mogli da prerastu u trgovinski rat zbog američkih carina, ali da se to ne bi dogodilo, potrebna je saradnja.
„To već ima konture trgovinskog konflikta, ne želim da navodim druge reči. Potrebno je uraditi sve da se pokuša kako bi se rešio taj konflikt, kako ne bi prerastao u pravi rat“, rekla je Merkelova u Bundestagu.