Međutim, sličan strah od mogućeg izbijanja mira između dveju najvećih svetskih nuklearnih sila nije ograničen samo na „Tajms“. Naime, slično će i „Gardijan“ koji tvrdi da će sastankom s Putinom Tramp „ostaviti na cedilu“ svoje saveznike, i „Vašington post“ koji poručuje da samit dvojice lidera „treba da upali zvona za uzbunu“, „Njujork tajms“ koji predviđa da će spuštanje tenzija između Rusije i SAD „pogoršati američke odnose sa evropskim saveznicima“…
O čemu će Putin i Tramp razgovarati na svom prvom zvaničnom samitu čije je održavanje dogovoreno prilikom ovonedeljne posete Džona Boltona Moskvi, Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost? Otkud toliko uznemirenje u medijima glavnog toka s obe strane Atlantika? Kolike su zaista šanse da se predsednici Rusije i SAD u Finskoj dogovore o nekakvom značajnom približavanju stavova i, makar, smanjivanju tenzija između dveju sila?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić, novinarka Ljiljana Smajlović i naš dugogodišnji diplomata Zoran Milivojević.
Sputnjikovi sagovornici saglasni su u oceni da je glavnu prepreku prvom samitu dvojice predsednika predstavljao otpor unutar same Amerike.
Obrad Kesić podseća da je Tramp odavno najavio da će jedan od ključnih elemenata njegove spoljne politike biti normalizacija odnosa s Rusijom, ali „zbog histerije u SAD zbog navodnog ruskog mešanja u izbore, to je bilo odloženo i do sada nije bilo prostora da se u tom smislu nešto značajnije pokrene. Međutim, u međuvremenu je Tramp uspeo da konsoliduje svoju poziciju i oko sebe je okupio ekipu u koju ima poverenja i koja mu daje podršku, a istovremeno i istraga ruskog mešanja doživljava potpuni fijasko i to su okolnosti zahvaljujući kojima se otvorio prostor za sastanak s Putinom“.
„Samit dvojice predsednika do sada su sprečavali unutrašnji politički razlozi u Americi. Čitav američki establišment je izabrao da ruši i potkopava Trampa na pitanju Rusije“, ocenjuje Ljiljana Smajlović, „što je usmereno i protiv Trampa — to su ti unutrašnji politički razlozi — ali i protiv same Rusije, pa otuda i gomilanje trupa na njenim granicama koje izaziva zebnju“.
„Upravo zbog toga je i važno što će do samita dvojice predsednika uopšte i doći“, nadovezuje se Zoran Milivojević, koji naglašava da su „međunarodni odnosi promenjeni, mi živimo u multipolarnom svetu, i Amerika shvata da ima rivale i da u dijalogu s tim rivalima mora da traži rešenja za svetska pitanja. Istovremeno, Tramp je ojačao i u ovom trenutku ima unutrašnju podršku kakvu do sada nije imao, što mu i omogućava da ostvari svoja predizborna obećanja u vezi s odnosima s Rusijom. A ima i simbolike u tome što će se samit održati u Helsinkiju. Možda će ovo biti novi detant, treba naime podsetiti da je Helsinška povelja 1975. nastala upravo kao rezultat detanta između SSSR-a i SAD“.
Posle ovonedeljnog Putinovog sastanka s Boltonom, kome su prisustvovali i ruski ministri odbrane i spoljnih poslova Sergej Šojgu i Sergej Lavrov, iz Kremlja je saopšteno da će dvojica predsednika u Helsinkiju razgovarati o američko-ruskim odnosima, o razoružanju, i o situaciji u Siriji, u Ukrajini i na Korejskom poluostrvu.
Ljiljana Smajlović smatra da je „Sirija najlakša tema za Trampa i Putina, oni bi mogli da konstatuju da su zajedno porazili DAEŠ“, a to bi onda otvorilo mogućnost za povlačenje američke vojske iz te zemlje, što aktuelni američki predsednik najavljuje već duže vreme. S tim u vezi, CNN ovih dana javlja da se Tramp nada upravo takvom dogovoru s Putinom, a u prilog takvom razvoju situacije — to jest, odustajanju Amerike od obaranja Bašara Asada i posrednom priznanju da je taj rat izgubila — ide i otkriće agencije Rojters da su SAD poručile pobunjenicima na jugu Sirije, suočenim sa sirijsko-ruskom ofanzivom, da više ne računaju na američku pomoć.
„Vidi se da dijalog između dveju država traje već neko vreme i da donosi rezultate…“, komentariše ove signale Zoran Milivojević: „Ekspertski timovi su sigurno već pripremili platforme, tako da Putin i Tramp mogu da uđu u konkretne aranžmane i dogovore.“
A kada je o signalima reč, interesantnih signala ima i povodom Ukrajine. Tramp je na nedavnom sastanku G7 ostalim liderima navodno rekao da je Krim deo Rusije, zato što većina tamošnjeg stanovništva govori ruski i upitao ih je — opet, navodno, ali Bela kuća ove navode nije demantovala — i zašto su uopšte stali na stranu Ukrajine, kad je to jedna od najkorumpiranijih zemalja na svetu. Ukrajinski mediji istovremeno javljaju i da će američka vojna pomoć toj zemlji biti smanjena…
U svim ovim najavama, skreće pažnju Zoran Milivojević, upadljivo je potpuno ignorisanje Evropske unije, te stoga možda i ne treba da čudi što bivši švedski premijer Karl Bilt, inače jedan od brojnih pripadnika zapadnog establišmenta, zagovornika teze o „ruskoj opasnosti“, u „Vašington postu“ povodom samita Putin-Tramp piše kako Evropljani imaju naročitog razloga da budu zabrinuti. Na tom tragu i londonski „Tajms“ citira neimenovanog britanskog ministra koji kaže: „Nervozni smo zbog mogućnosti da nekakav dil o miru bude iznenada objavljen. Tramp i Putin bi mogli da kažu, ’Šta će nam toliko vojnih kapaciteta u Evropi?‘, i da se dogovore o njihovom smanjivanju.“ I „Gardijan“ piše o britanskom strahu da bi Evropljani mogli da budu „ostavljeni na cedilu“ eventualnim Trampovim dogovorom s Putinom o obustavljanju NATO vežbi nadomak zapadnih granica Rusije, po matrici po kojoj se u Singapuru Tramp dogovorio s Kim Džong Unom o obustavljanju američko-južnokorejskih vojnih vežbi koje Pjongjang doživljava kao provokaciju.
„U establišmentu“, objašnjava Ljiljana Smajlović, „postoji strah da će se Tramp posvađati s ostalim liderima NATO-a na njihovom predstojećem samitu, a da će onda imati dobar sastanak s Putinom, baš kao što se nedavno posvađao s liderima G7, a onda odmah potom održao uspešan samit s Kim Džong Unom“.
Sve u svemu, Sputnjikovi sagovornici izražavaju oprezni optimizam u pogledu rezultata helsinškog samita predsednika Putina i Trampa.
Obrad Kesić: „Ne verujem da će se stvari promeniti brzo, ali su Trampovi kritičari i dosadašnji spoljnopolitički establišment s pravom uplašeni, zato što je taj prvi korak jako važan i otvara proces koji vodi ka popravljanju američkih odnosa s Rusijom.“
„Očekujem da će ovaj susret otvoriti prostor ka detantu“, kaže Zoran Milivojević. „Mislim da idemo ka nekakvom smirivanju i zaustavljanju ovog novog Hladnog rata kome smo svedoci, iz prostog razloga što u ovom trenutku ni Amerika nema interesa da uđe u sukob, jer joj je poljuljana pozicija i na Pacifiku, i na Bliskom istoku i u drugim delovima sveta.“
Zaključuje Ljiljana Smajlović: „Ne mislim da Trampa interesuje mir u svetu, koliko da samoj Americi bude bolje. Ali mi živimo u delu sveta kome je u interesu da se odnosi između Amerike i Rusije relaksiraju i da se smanje pritisci Amerike na našu zemlju. I to je ono što očekujem od ovog samita.“