Kardinal Pjetro Parolin, koji slovi za drugog čoveka Vatikana, sa predstojećom prvom posetom Beogradu, praktično će zaokružiti svoju balkansku diplomatsku misiju. Poslednjih godina je posetio Tiranu, Sarajevo, Zagreb, a evo ovih dana Podgoricu i na kraju Beograd. Već činjenica da će razgovarati sa predsednikom, premijerkom i šefom diplomatije Srbije, a kako se predviđa i sa patrijarhom srpskim Irinejom, ukazuje na značaj razgovora.
Papina poseta Srbiji, o kojoj će se, kako se ocenjuje, sigurno razgovarati, prethodni put je pažnju javnosti zaokupljala posle posete tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića Vatikanu krajem 2015. godine. Tada je Nikolić papa Franju pozvao u posetu, doduše uz ogradu da o tome treba da se izjasni i SPC. Godinu dana kasnije, patrijarh Irinej je izjavio da poziv papi nije došao od strane crkve, već države, da je papa i državnik, pošto je Vatikan država, da „dolazak pape ne bi bio od štete“, ali da se nada da papa neće doći dok ne dobije poziv i saglasnost SPC. Ono što je prepreka tom cilju je naša tragična istorija i odnos sa Hrvatima, rekao je tada Irinej.
Da će ovoga puta biti reči o papinoj poseti, poznavaoca te problematike navodi i ocena da je u međuvremenu bilo pomaka u međusobnim odnosima, a naročito zbog toga što je Vatikan izneverio očekivanja Hrvata i krajem prošle godine nije kanonizovao u sveca Alojzija Stepinca, zagrebačkog nadbiskupa u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH), pod čijim vođstvom su se odvijali najmonstruozniji zločini nad Srbima.
Uprkos tim pomacima, oprezni poznavaoci smatraju da treba proceniti da li je to dovoljno za odvažnije korake i da li bi oni po nas bili dobri.
Pravoslavni publicista, dr Vladimir Dimitrijević, međutim, nema dilemu da dolazak Parolina u Srbiju ima cilj da dogovori posetu pape, kao i da prepreke za tu posetu i dalje nisu otklonjene.
On podseća da je Vatikan stremio da dovede papu još od 1979. godine, kada je Centralni komitet Saveza komunista Hrvatske smatrao da bi ta poseta za tadašnju SFRJ bila značajna. I predsednik Srbije Slobodan Milošević je sredinom devedestih godina prošlog veka nastojao da dovede papu, a to je pokušavao posle 2000. i predsednik Srbije i Crne Gore (SCG) Svetozar Marović, kaže Dimitrijević za Sputnjik.
Iza Marovićeve posete Vatikanu ostala je, kako kaže, interesantna anegdota koju je sam šef SCG ispričao kada je pred tu posetu na temu poziva papi razgovarao sa patrijarhom Pavlom, a on mu rekao: „Gospodine Maroviću, niti sam ja crkva, niti ste vi država“. To je bio jasan stav da je papina poseta nemoguća dok god se svi episkopi SPC sa tim ne saglase. Kada se Marović vratio iz Vatikana i rekao da papa neće doći, patrijarh Pavle je izgovorio rečenicu: „Dobro nam nedošao“. Pričalo se da bi papa trebalo da dođe u Niš povodom obeležavanja 1.300 godina Milanskog edikta, ali ni od toga nije bilo ništa.
„Kao što znamo, između Vatikana i Srba ne stoji ružičnjak nego Jasenovac i svi zločini koji su počinjeni u NDH sa dozvolom rimokatoličkog klera, a naročito sa posebnim angažovanjem Alojzija Stepinca, koga je papa Jovan Pavle Drugi 1998. U Mariji Bistrici proglasio blaženim, to jest lokalnim svecem Rimokatoličke crkve“, napominje Dimitrijević.
On dodaje da je pokušaj da se ukloni prepreka za dolazak pape bila mešovita komisija za dijalog između SPC, Vatikana i Biskupske konferencije Hrvatske, čiji je cilj bio da utvrdi istorijsku istinu o Alojziju Stepincu. Tada je, kaže, Vatikan obećao da će otvoriti svoje arhive i dati na uvid našim predstavnicima u komisiji dokumenta iz Drugog svetskog rata, pre svega prepisku Stepinca i pape Pija Dvanestog, ali ipak nisu dozvolili uvid u te dokumente.
„Ja sam uvek za to da papa ima potpuno pravo da poseti svoje vernike, i da kao šef države Vatikan dođe u posetu našim državnim funkcionerima“, napominje pravoslavni publicista, koji, međutim, smatra da bi poseta SPC-u donela veliku uznemirenost i podele među pravoslavnim vernicima.
On smatra da to što Vatikan nije priznao samoproglašenu nezavisnost Kosova nije adut koji se može potezati kada je reč o papinom dolasku.
„Što se tiče vatikanskog nepriznavanja Kosova, ono je samo formalno i iz depeše Vikiliksa se jasno vidi da čelni ljudi Vatikana kažu da oni Kosovo apsolutno priznaju defakto, a de jure priznanje nije ni potrebno jer u ovom trenutku zbog ekumenskih odnosa sa SPC to ne bi bilo probitačno“, ukazuje Dimitrijević.
On napominje da je Vatikan već izdvojio kosovsku biskupsku konferenciju iz sastavnog dela Srbije, da su otvorili i jezuitsku gimnaziju u Prizrenu, da rade sve što im je u interesu.
„Ta priča o tome da oni ne priznaju državu Kosovo još je jedna od naših mnogobrojnih zabluda na putu ka utopiji koja se ruši, a koja se zove Evropska unija“, ističe sagovornik Sputnjika.
Dimitrijević zaključuje da u ovom trenutku dolazak Parolina u Srbiju ima za cilj da pokuša da nekakvom diplomatijom dogovori posetu papa Franje. On, međutim, ističe da Vatikan nije samo papa Franja i njegovo „fino popularno lice pop kulture“.
„Papa Franja je u ovom trenutku glasnogovornik Vatikana, koji je ozbiljna milenijumska struktura koja ima svoje jasne i određene ciljeve i zato treba biti jako oprezan“, upozorava pravoslavni publicista.
Na pitanje Sputnjika šta treba da se dogodi da bi se stvorio minimum preduslova da se uspostave veze na najvišem nivou Vatikana i SPC, Dimitrijević kaže da je jedini preduslov da se Rimokatolička crkva u Hrvatskoj jasno ogradi od svih zločina koji su počinjeni u ime rimokatolicizma, da objavi sva dokumenta povezana sa tim i da, naravno, dekanonizuje Alojzija Stepinca.
Odlaganje kanonizacije Stepinca od strane Vatikana, po njegovoj oceni, imalo je za cilj samo da se Srbima baci prašina u oči i da se taj proces kanonizacije završi posle dolaska pape u Srbiju.