Prvi gosti Narodnog muzeja — faraoni

Specijalna gošća na otvaranju Narodnog muzeja bila je direktorka Egipatskog muzeja u Kairu Sabah Abdel Kasem. Ekskluzivno za Sputnjik ona je otkrila prve impresije, ali i planove za saradnju između naših institucija kulture.
Sputnik

Početak rada Narodnog muzeja u Beogradu, nakon dugih 15 godina, nije privukao pažnju samo domaće javnosti. Odmah po završetku ceremonije otvaranja, počeli su prvi pregovori o gostujućim izložbama. O tome najbolje svedoči intervju koji je direktorka jednog od najpoznatijih muzeja na svetu dala Sputnjiku nakon svečanog događaja.

Velika nam je čast što ste svojim prisustvom uveličali ovaj važan dan za kulturu Srbije. Obišli ste Narodni muzej. Da li možete da podelite prve utiske sa nama?

— Zadovoljstvo mi je što sam prisustvovala ovoj proslavi — svečanom otvaranju kuće kulture u Beogradu. Volela bih da u budućnosti uspostavimo saradnju između Egipatskog muzeja i vašeg Narodnog muzeja kroz organizaciju privremene gostujuće izložbe iz Egipta u Srbiji. A takođe bi bilo dobro prikazati vaše nacionalno blago u Egipatskom muzeju. Veoma je važno prezentovati vašu kulturu Egipćanima.

Direktorka Egipatskog muzeja u Kairu Sabah Abdel Kasem i novinarka Sputnjika Maša Radović.

U kojem periodu možemo da očekujemo tu prvu razmenu?

— Tu prvo moraju da se uključe naše ambasade i vlade. Onda se potpisuje niz ugovora kako bi eksponati mogli da budu izneti iz zemlje.

Koji naš predmet Vam je privukao najviše pažnje?

— Sviđa mi se arheološka zbirka izložena u prizemlju. Hronološki je poređana, baš kao i kod nas u Egiptu. Najinteresantniji mi je grčko-rimski period. Narodni muzej poseduje veliki broj statua koje su vrlo značajne i slične onima iz Kaira.

Kakva je trenutna situacija u Egipatskom muzeju u Kairu? Da li mu popularnost pada s obzirom da se približava dugo najavljivano otvaranje Velikog muzeja na platou Gize?

Posle 15 godina, otvoren Narodni muzej (video)

— Predmeti iz Tutankamonove grobnice uskoro se sele iz Kairskog muzeja u novi Veliki muzej na platou Gize. A to je najvažnija i najinteresantnija postavka našeg muzeja. Međutim, drugi veoma značajni eksponati ostaće u centru Kaira. U novembru pripremamo otvaranje velike izložbe sa novim, do sada neviđenim eksponatima, na stogodišnjicu našeg muzeja. Njome ćemo popuniti prostor i nadomestiti Tutankamonov prelazak na novu lokaciju.

Opšte je poznato da se veliki broj egipatskih eksponata nalazi u muzejima širom sveta. Smatrate li da je to dobro? Ili biste ipak više voleli da se Egipćanima vrati njihovo nacionalno blago?

— Muzej u Kairu poseduje najveću zbirku drevnih egipatskih predmeta.

Ali bista kraljice Nefertiti je u Berlinskom muzeju…

— Jeste, ali nju vide hiljade posetilaca dnevno. I samim tim im se šalje poruka da dođu, da posete Egipat i vide toliko drugih eksponata, drugog nacionalnog blaga koje mi baštinimo u našem muzeju.

Još jedna važna turistička atrakcija u Vašoj zemlji su arheološki lokaliteti. Možda mi nemamo piramide i hramove kao Egipat, ali imamo brojna nalazišta širom zemlje. Koji je najbolji način za njihovu promociju?

— Moj savet bi bio da se napravi bolja reklama i da se lokaliteti širom vaše zemlje promovišu na društvenim mrežama. A tu važnu ulogu igraju i izložbe. To kod nas drugačije funkcioniše. Ministarstvo antikviteta se bavi iskopavanjima u Egiptu. Oni pozovu medije na teren, onda pronađene dragocenosti prenesu u muzeje, a zatim pozovu posetioce da posete naše brojne lokalitete i pogledaju ostatak iskopanog blaga u „prirodnom“ okruženju.

Komentar