Posle sastanka G7 iz Bele kuće kanadskom premijeru Džastinu Trudou je poručeno da za njega „postoji posebno mesto u paklu“. U Kini pak ruski predsednik Vladimir Putin postao je prvi strani lider koji je odlikovan kineskim Ordenom prijateljstva, a posle sastanka dvojice predsednika kinesko Ministarstvo spoljnih poslova ocenjuje da je susret predstavljao „apsolutni uspeh“, da je bio „veoma plodonosan“ i da je dao „moćan impuls“ za dalji razvoj rusko-kineskih odnosa.
U Kanadi lideri G7 nisu uspeli da usaglase zajedničku izjavu i rastali su se uz popriličnu količinu buke i besa. U Kini su pak lideri Šangajske organizacije za saradnju — koju čine Rusija i Kina, Indija i Pakistan, uz njih i Kazahstan i Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan — potpisali ukupno 17 dokumenata kojima dodatno produbljuju svoju saradnju, poručujući istovremeno u zajedničkoj deklaraciji da je, usled „sve kompleksnije i multipolarne geopolitičke situacije i povećane nesigurnosti, međunarodnoj zajednici urgentno potrebno pronalaženje zajedničkog stava“, sve ovo uz kritiku Sjedinjenih Država i NATO-a, koji „unilateralnim razvojem antibalističkih sistema, narušavaju globalnu bezbednost i ugrožavaju stabilnost sveta“.
Da li to znači da je sukob dva sveta neminovan, ili se on može izbeći? Koji su krajnji dometi narastajuće i sve ozbiljnije saradnje najveće i dve najmnogoljudnije zemlje na svetu? Može li, s druge strane, politički Zapad da zaustavi proces svog raspadanja?
O ovim pitanjima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili Milorad Denda, dugogodišnji dopisnik naših medija iz Pekinga, i istoričar Saša Adamović.
Osvrćući se na neslogu na nedavnom samitu G7, Saša Adamović kaže da „haos na Zapadu ne čudi, jer Donald Tramp ispunjava ono što je i obećavao tokom svoje predizborne kampanje. Pitanje je u kojoj se meri on i ostali lideri G7 uopšte i mogu smatrati saveznicima zbog ogromnih ideoloških razlika koje postoje među njima: Tramp je, zapravo, njihov antipod, i upravo zahvaljujući tome je i pobedio na američkim izborima. Stari poredak odlazi u prošlost, mi sada živimo u jednom tranzicionom periodu i to se i videlo na sastanku G7“.
Razliku između dva istovremena skupa, G7 i ŠOS-a, tu „harmoniju“ na Istoku naspram „gorčine“ na Zapadu kineski „Global tajms“ objašnjava na sledeći način: „Ključ leži u šangajskom duhu uzajamnog poverenja, uzajamne koristi, jednakosti, dogovora, poštovanja kulturnih razlika i potere za zajedničkim razvojem.“
„Upravo to i jesu osnove okupljanja u Šangajskoj organizaciji za saradnju“, objašnjava Milorad Denda. „Što se istočnih zemalja tiče, a pre svega Rusije i Kine, njihovi uspesi u ekonomskom razvoju, kao i sučeljavanje sa Zapadom, nalažu im povezivanje u mehanizam kakav je ŠOS, koji je, od kooperacije u bezbednosnim pitanjima, prerastao u širu političku, ekonomsku i bezbednosnu saradnju.“
U redakcijskom komentaru nesloge u okviru G7, u svetlu sasvim drugačijih prizora sa samita ŠOS-a, „Fajnenšel tajms“ navodi da je ishod samita G7, od koga niko ionako ništa naročito nije očekivao, bio „još i gori nego što je iko mogao da pretpostavi“. A u sličnom tonu i Nikolas Berns, bivši američki državni podsekretar i ambasador pri NATO-u, ocenjuje da je sadašnja kriza na Zapadu mnogo dublja od razlaza SAD s Francuskom i Nemačkom u vreme iračkog rata 2003. godine.
„I sami liberalni mediji na Zapadu priznaju da se dosadašnji poredak ruši i da su u pitanje dovedena sva dosadašnja savezništva. A to je veoma korisno po mir i bezbednost u svetu, jer su se u međuvremenu pojavile druge velike sile i već se počelo govoriti o opasnosti od takozvane Tukididove klopke (rat izazvan strahom stare sile od uspona novih)“, kaže Saša Adamović, ukazujući da je na primeru Severne Koreje Donald Tramp pokazao da je skloniji dogovaranju umesto sučeljavanju kome je težio dosadašnji zapadni, globalistički poredak.
Taj Zapad gubi svoj značaj, ukazuje britanski ekonomista Džim O'Nil, tvorac termina BRIKS, od sledećeg meseca predsedavajući Čatam hausa, vodećeg britanskog tink-tenka: „G7 (kao politički format u kome je okupljen globalni Zapad) postaje sve irelevantniji jer u njemu nije BRIKS, a jesu izgubljeni slučajevi kao što je Italija, pa zbog toga G7 nikako ne može da polaže pravo na globalno ekonomsko liderstvo. G7 je ostatak jednog prošlog vremena. Mnogo je legitimniji, u današnje vreme, G20. Nijedan globalni problem ne može da se reši bez pomoći država koje nisu u G7.“
Upravo je to, inače, i bio odgovor Rusije na poziv Donalda Trampa da se vrati u G7 — ne zanima nas G7, nego G20.
„I Kina i Rusija“, navodi Milorad Denda, „smatraju da je G20 mnogo bolji forum za raspravljanje globalnih problema, jer su upravo tu okupljene sve države koje su danas relevantne u svetu. I u kineskoj štampi uveliko se govori o tome da G7 više nije klub koji može suvereno da odlučuje o pitanjima razvoja sveta, i zbog svojih unutrašnjih problema, ali i zbog toga što postoji dobar deo sveta van tog kluba.“
Istovremeno, ukazuje Saša Adamović, razlika između dva sveta nije samo geografske prirode: „Suštinska razlika u odnosu na G7 i dosadašnji ideološki model sastoji se u tome što ovde te ideološke komponente, pa i njenog nametanja drugima, nema. Zbog toga je model saradnje koji se nudi u okviru ŠOS-a — a to je usklađivanje legitimnih nacionalnih i državnih interesa umesto nametanja globalističke ideologije — mnogo prirodniji.“
Kakva će biti rezultanta ovih paralelnih procesa raspadanja dosadašnjeg zapadnog poretka i uspona novog poretka na Istoku?
Milorad Denda: „Ti procesi se ubrzavaju, iako je, što se ŠOS-a tiče, primenjen kineski princip sporog ali sigurnog puta, pravljenja sigurne osnove da bi se nastavilo dalje. Ovo je princip solidarnosti u različitostima i saradnje, uprkos tim razlikama. To je sigurna, razvojna koncepcija koja treba da objedini što više zemalja. Postepeno se objedinjuje evroazijski prostor, uz sve čvršće, prvenstveno ekonomsko povezivanje integracijom kineskog ’Novog puta svile‘ i Evroazijske ekonomske unije koju predvodi Rusija. Sledeća faza je sprovođenje konkretnih zajedničkih projekata, sve to uz puno poštovanje državnih interesa svih zemalja ponaosob.“
Nasuprot tome, zaključuje Saša Adamović, „raspada se ideološki model koji je dominirao Zapadom poslednjih četvrt veka. Prisustvujemo kraju jednog svetskog poretka koji je, pre svega za nas Srbe, bio veoma nepovoljan i u kome za nas nije bilo mesta. Ovaj tranzicioni period može da bude opasan, ali konačno, svi dobijamo šansu za neku vrstu repozicioniranja u tom svetskom poretku koji će u najvećoj meri oblikovati Donald Tramp, Vladimir Putin i Si Đinping. A taj poredak bi po Srbe i našu državu mogao da bude mnogo povoljniji od dosadašnjeg“.