Amerika steže obruč oko Srbije: Određen je i konačan cilj

Protiv Srbije se već duže vreme vodi psihološki propagandni rat u vezi sa kosovskim pregovorima, a krajnji cilj pritisaka kojima smo izloženi je uvlačenje naše zemlje u NATO, smatra Dušan Proroković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Sputnik

Pred novu rundu dijaloga s Prištinom, zakazanu za nedelju, Proroković podseća da su Srbiji mnogo puta upućivane različite pretnje, a većina njih nije ostvarena. Zato, uveren je, iako pregovarači EU i SAD teraju vodu na svoj točak i pokušavaju da izvrše pritisak na nas, ne treba svaki taj pritisak uzimati ozbiljno, niti mu podlegati, već samo treba braniti svoj stav.

Što se NATO-a tiče, Proroković nema nikakve dileme da se sve što se radilo sa Crnom Gorom, pa čak i Albanijom i Makedonijom, tiče uobručavanja Srbije i vršenja konstantnog pritiska kako bismo ostali bez rešenja i kako ne bismo mogli da sačuvamo poziciju vojno neutralne zemlje. „Taj proces će se nastaviti, što direktnim ponudama da Srbija uđe u NATO, što kroz pokušaje nametanja rešenja na Kosovu. Cela postavka Amerikanaca da Srbija ne treba da prizna Kosovo ali da dozvoli da tzv. Republika Kosovo postane članica UN jeste u funkciji uvlačenja Srbije u NATO“, upozorava naš sagovornik u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.

Srbija u ODKB-u? „Teško, ali ako NATO stisne, onda možda“

Kako objašnjava, budući da tzv. Republika Kosovo ne može postati članica NATO-a ako nije primljena u UN, jer i unutar Alijanse postoji otpor tome, posebno s obzirom na tvrd stav Španije, prečica i jedini logični put je preko članstva Prištine u UN.

„Međutim, postavlja se pitanje: ako Kosovo danas uđe u UN, sutra aplicira u NATO, šta ćemo mi da radimo prekosutra. Nama Albanci mogu da instrumentalizuju i u političkom i u svakom drugom smislu pitanje njihove manjine u Bujanovcu i Preševu, mogu da vrše represiju nad Srbima sada kao članica NATO-a. Kako da Srbija u takvim okolnostima reaguje, kako da očuvamo svoju osakaćenu teritorijalnu celovitost u Bujanovcu i Preševu, kako da zaštitimo elementarnu bezbednost Srba na KiM? Tada drugog izbora nećemo imati nego i da se sami pridružimo NATO-u“, kaže Proroković.

Dakle, sumira on, Amerikanci postepeno prave NATO obruč oko nas, sa druge strane, instrumentalizovaće kosovsko pitanje kako bi Srbiju uvukli u NATO, a sa treće, imaćemo ovde još dosta propagandnih aktivnosti kojima će pokušati da ubede Srbe da je NATO u funkciji našeg ekonomskog blagostanja i svega ostalog.

U prilog tezi o sve važnijoj ulozi NATO-a u rešavanju kosovskog pitanja govori i izjava Hašima Tačija da će se pregovarati u nedelju i o pitanju granice i da u tome očekuje pomoć eksperata, uključujući i NATO. Aleksandar Raković sa Instituta za savremenu istoriju podseća da je NATO na strani Albanaca od 1997. godine, te tako Tači nije rekao ništa novo.

„On više hoće da preti u momentu previranja u Makedoniji. Jer kad se pomene NATO u Srbiji i pitanje granica odmah je asocijacija da dolazi neka nevolja“, ocenjuje Raković.

Nije slučajno, dodaje on, baš u ovom trenutku otvoreno i pitanje Sandžaka, budući da je zamenik predsednika na Kosmetu vladajuće DPK Redžep Hoti rekao da podela nije na redu, a ako bude Priština će uzeti Sandžak.

Svetski presedan: Srbija zgazila svoje tihe heroje koji su izluđivali NATO (foto)

Sandžak, odnosno Raška oblast su, obrazlaže Raković u projekciji za stvaranje „Velike Albanije“. „To je bio deo male Albanije, koji je ostao u Nedićevoj Srbiji, ali su poslanici iz male Albanije bili poslanici u Tirani, a Novi Pazar je bio pretvoren u albanizovanu varoš na čelu sa Aćifom Bljutom (Aćif efendijom), koji je danas kultna ličnost u Novom Pazaru. Čim se oni grupišu oko kultne ličnosti koja je gajila velikoalbanske pretenzije, oni se grupišu oko tih ciljeva“, smatra istoričar.

Kako kaže, Bošnjaci iz Novog Pazara etnički su vezani za Albance jer vuku albansko poreklo, a postoji i besa iz 1888, koju su dali jedni drugima da neće dozvoliti da Vasojevići ikad osvoje delove stare Srbije koji su ostali na teritoriji Crne Gore, Plav, Gusinje, Rožaje.

„Ta besa i dalje važi — da se neće dozvoliti Srbima da to bude njihova teritorija. S tim u vezi važan je i Novi Pazar, Tutin pa čak i Sjenica. Dakle, to je prostor na koji oni imaju pretenzije ali do tog prostora ne mogu da dosegnu bez potpunog poraza srpskog pokreta na severnom Kosovu“, konstatuje Raković uz upozorenje da je u toku realbanizacija teritorije oko Novog Pazara, Sjenice, pa čak i dela Prijepolja.

Po mišljenju Prorokovića, Hotijevu izjavu treba shvatiti kao širenje manevarskog prostora kako bi se stavila ad akta svaka ideja o podeli Kosova: dakle, vraćamo se na američki predlog koji je usvojila i Kvinta: dobićete ZSO, a zauzvrat će osigurati stolicu tzv. republici Kosovo u UN.

Problem, smatra Proroković, nije u Albancima, nego u srpskoj strani: mi smo brzo i ekspresno isporučili sve što se tiče briselskog sporazuma, a zauzvrat nismo dobili ništa i sad smo se našli pred zidom.

„Tek kad nešto dobiješ zauzvrat, možeš da daš. Nema ekspresnog izvršavanja svojih obaveza dok to ne uradi i druga strana. Mi smo ušli grlom u jagode u pregovarački proces i sad smo se našli tu gde jesmo“, konstatuje on.

Priznali su: Kosovo je Amerika! Sada Srbija ima ključni adut u borbi

Ipak, naši sagovornici ocenjuju kao ohrabrujuću činjenicu da je Liberija povukla priznanje Kosova.

„Liberija nije velika po značaju, ali je vrlo važno da postoji jedna zemlja manje koja priznaje Kosovo. Ali biće najinteresantnije da vidimo da li će Egipat povuče priznanje. Jer oni ne mogu ni da ga nađu, a ako se potrude i slučajno nađu, pa se dogodi da je priznanje bilo samo verbalno, to će tek biti bomba“, kaže Raković.

Proroković dodaje da je ovo povlačenje važno za Srbiju, ali je važnije sa stanovišta međunarodnog prava.

„Proces uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Prištinom je postao reverzibilan. Taj točak je počeo da se okreće na drugu stranu, pokazalo se da je to moguće u političkoj praksi, tako da će to ohrabriti verovatno i neke druge zemlje da povlače priznanje“, smatra on i dodaje da je za Srbiju to važno i sa psihološkog aspekta jer utiče na naše samopouzdanje.

Raković izražava uverenje da u daljem toku dijaloga sa Prištinom rukovodstvo Srbije neće potpisati nikakvu nezavisnost za albanske separatiste, te da neće biti ni nikakve podele.

„To je i poruka koju je predsednik Vučić primio od Svetog arhijerejskog sabora: jednostavno, treba da čekamo bolji momenat i da progutamo rešenje kakvo je okupacija kao što su to Grci učinili na Kipru“, zaključuje Raković na kraju razgovora za Sputnjik.

Komentar