Samo nekoliko dana do planirane isporuke lovaca F-35, 44 člana Predstavničkog doma američkog Kongresa uputila su pismo ministru odbrane SAD Džejmsu Matisu, u kojem su tražili da se obustave isporuke ovih aviona Turskoj. Indikativno je i to što je među potpisnicima pisma bilo i republikanaca i demokrata. U obrazloženju ovog zahteva navodi se da isporuke američkih lovaca u trenutku kada je Ankara sa Moskvom postigla sporazum o kupovini sistema S-400, „može da dovede da tajne vojne informacije SAD i NATO-a dospeju u ruke Rusije“. U pismu se takođe može pročitati i kritika na račun zvanične Ankare, koja je „dovela do znatnog pogoršavanja odnosa SAD i Turske“. Akcent je takođe stavljen na napetostima u odnosima Ankare sa Izraelom i Kiprom.
Turski politikolog i stručnjak za međunarodne odnose Ozdemir Akbal smatra da se pismo koje je upućeno Matisu može objasniti željom američke strane da se Turskoj uvedu političke sankcije.
„Bez obzira što Vašingon, govoreći o razlozima koji su prouzrokovali napetosti u odnosima sa Ankarom, stalno stavlja akcenat na tursko- rusku saradnju, koren problema bi trebalo tražiti upravo u tursko-američkim odnosima. To kako se SAD odnose prema Turskoj u mnogo čemu izgleda kao svojevrsno sprovođenje političkih sankcija. I uprkos saradnji u Manbidžu u Siriji, ne isključuje da će SAD pod brojnim izgovorima vršiti jak politički pritisak na Tursku. To, delimično, vidimo na primeru sa F-35“, izjavio je Akbal.
Politički analitičar Džejhun Bozkurt smatra da pitanje isporuka F-35, koje je u poslednje vreme postalo glavni pokazatelj napetosti u tursko- američkim odnosima, zapravo ima višestruku prirodu. Bozkurt kaže da su smešni komentari SAD povodom nabavke sistema S-400 i aviona F-35 od strane Turske i dodaje:
„Svi razlozi tehničkog i vojnog karaktera koje su oni naveli, potpuno su neubedljivi. Na primer, Amerikanci kažu da žele da isporuče Turskoj F-35, ali se plaše da će Rusija na taj način posredno dobiti tajnu informaciju o avionima. Oni kao da ne znaju da Kina ima avione J-31 koji su potpuno slični modelu F-35. Pritom, Kina nije dobila uputstvo kako da konstruiše ovaj tip aviona od Turske. Zato bi Amerikancima bilo bolje da se pitaju odakle Kinezima plan za avione J-31“.
Pored toga, Rusija je postavila veliki broj sistema PVO u regionu. Ako želi da prati postupke NATO-a, Rusija ima mogućnost da putem ovih sistema dobije sve potrebne informacije. Amerikanci tvrde da je prilikom instalacije sistema PVO ruska strana napravila takve informacione veze da navodno može da uđe u NATO sistem i da dobije određene podatke. Ali ovo je nerealno, jer turski i ruski stručnjaci rade u različitim sistemima za S-400.
Bozkurt zaključuje da je sistem S-400 važan za unutrašnju bezbednost Turske:
„S-400 će kontrolisati i ne samo jednu određenu tačku, već radijus od 400 km. Znači, ako instalirate ovaj sistem u područje Ankare, možete njime da štitite čitav prostor na udaljenosti 400 km od grada. Ovaj radijus pokriva i zgradu administracije predsednika, turski parlament, sedište Oružanih snaga zemlje i kancelarije političkih partija. Drugim rečima, ovaj sistem je od velikog značaja za ukupnu bezbednost Turske.“