Prošla sedmica bila je veoma naporna za Trampa. Na samitu „Velike sedmorke“ u Kanadi on se „odrekao međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, pokrenuvši histeriju povodom trgovine“. Na sastanku sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom u Singapuru američki predsednik je potom „odustao od višegodišnjih garancija bezbednosti SAD azijskim saveznicima“, piše Stivens.
„Tokom 70 godina bezbednost Evrope i Istočne Azije garantovale su SAD sistemom alijansi. Tramp namerava taj sistem da uništi“, uveren je autor.
Prema njegovim rečima, na američkog predsednika ne treba primenjivati uobičajene pojmove o normama. Potreban je poseban talenat da bi se Kanada pretvorila u neprijatelja, a nakon toga primati kao novostečenog prijatelja „surovog diktatora koji je nedavno stekao nuklearni arsenal“.
„Kina i Rusija bacaju šešire uvis, slaveći odustajanje američkog predsednika od međunarodnog liderstva. Bez obzira na to što nije bio prisutan na singapurskom samitu, kineski predsednik Si Đinping izašao je s njega kao veliki pobednik“, piše Stivens.
Prema mišljenju novinara, Peking će zameniti Vašington kao lidera u Istočnoj Aziji. Istovremeno, Japan, Tajvan, a u nekom trenutku i Južna Koreja mogle bi, sledeći Kimov primer, da stvore sopstvene nuklearne bombe.
Bilo kako bilo, o sastanku Trampa i Kima u Singapuru može se reći i nešto dobro: on je, očigledno, sprečio rat. Nedavno je šef Bele kuće pretio da će sravniti sa zemljom Severnu Koreju i podsećao na svoje „veliko nuklearno dugme“, dok je Pentagon sastavljao plan borbenih dejstava.
„Iz razumljivih razloga, žitelji Seula osećaju olakšanje zbog toga što američki predsednik sada više voli da zasipa Pjongjang pohvalama“, smatra Stivens.
Tramp kanadskog premijera naziva slabim i nečasnim, dok Kima vidi kao čoveka kome SAD mogu da veruju, napominje autor. Južnokorejski lider Mun Džae In, koji je odigrao važnu ulogu u pregovorima, iskreno veruje u to da je ekonomska modernizacija za Pjongjang važnija od nuklearnih ambicija. „On mora da oprosti svima nama koji u Kimu ne vide novog Mihaila Gorbačova“, navodi komentator „Fajnenšel tajmsa“.
Na singapurskom samitu Tramp se založio za obustavljanje zajedničkih vojnih vežbi SAD sa Seulom. I ne samo to, zarad ekonomije poželeo je da vrati kući 30.000 američkih vojnika koji su stacionirani u Južnoj Koreji. „U tom trenutku čak se i optimistični Mun malo iznervirao“, tvrdi Stivens.
Prema njegovom mišljenju, američke vlasti neće povlačiti vojnike iz regiona sutra ili prekosutra. Ipak, bezbednost je činilac stabilnog poverenja. Lideri azijskih država moraju da gledaju u budućnost pet, deset i 20 godina unapred. U ovom trenutku oni mogu da misle da SAD „idu kući“, čak i ako nakon Trampovog mandata taj proces bude usporen.
Sledećeg meseca na red će doći Evropa. Tramp, koji je u više navrata kritikovao članice NATO-a za nedovoljan doprinos, posetiće samit Alijanse u Briselu. Šef Pentagona Džejms Matis ulaže ogromne napore da bi ubedio predsednika da je vojni blok važan za bezbednost Evrope i SAD. Potpuno je očigledno da njegovi napori nisu bili uspešni, smatra kolumnista.
Lideri „Velike sedmorke“ ranije su bili uvereni da će uspeti da izađu na kraj s Trampom. Francuski predsednik je pokušao da mu se dodvori laskanjem. Japanski lider Šinzo Abe pokušao je da prevari šefa Bele kuće igrajući s njim golf, britanska premijerka Tereza Mej ga je „zadirkivala“ pozivom na čaj kod kraljice, ali je ova strategija „lepog ophođenja“ propala, ocenjuje Stivens.
On podseća da se predsednik Saveta Evrope Donald Tusk nedavno zapitao da li se zapadna politička zajednica zaista suočila s opasnošću od američke otuđenosti. Tramp je u međuvremenu razvejao svaku sumnju: on prezire svaku političku zajednicu te vrste.
„Povremeno me pitaju šta, prema mom mišljenju, predstavlja najveću pretnju miru i stabilnosti u celom svetu. Nuklearna Severna Koreja izgleda opasno, ali se može obuzdati. Kim nije ludak. Zbog toga padam u iskušenje da odgovorim da rizik predstavljaju jačanje Kine ili revanšizam Rusije. Ali u stvarnosti, to je povlačenje Trampa“, zaključuje Filip Stivens.