Takozvani maligni ruski uticaj postao je vrhunski cilj protiv kojeg se Zapad bori na Balkanu. Kao lek protiv njega, barem u Bosni i Hercegovini, Ambasada SAD u toj zemlji preporučuje ubrzano priključivanje BiH NATO-u.
U dokumentu „Pozicija SAD u vezi sa aktivacijom MAP za BiH“, a u koji su beogradske „Večernje novosti“, kako kažu, imale uvid, između ostalog stoji da Sjedinjene Države podržavaju aktiviranje Akcionog plana za članstvo BiH u NATO-u (MAP), uprkos tome što Bosna nije ispunila uslove koji su pred nju postavljeni.
U ovom trenutku, vrhunski cilj Zapada je priključenje BiH NATO-u, objašnjava stručnjak za međunarodne odnose iz Banjaluke Željko Budimir, jer Zapad neće dugoročno da trpi vakuum koji sada postoji.
„Mislim da se neće insistirati na ispunjavanju svih uslova i standarda koje zemlje treba da ispune da bi se priključile NATO-u. To se videlo u nekoliko procesa integracija, na primer kada su u pitanju bile Rumunija i Bugarska. Njihove oružane snage nisu ni formalno uspele da ispune sve uslove, ali zbog strateških razloga, isključivo prema Moskvi i baražiranja ruskog uticaja u Jugoistočnoj Evropi, te zemlje su ekspresno primljene u NATO“, kaže on.
Uslovi koje bi BiH trebalo da ispuni na putu atlantskih integracija su knjiženje vojne imovine u Republici Srpskoj (RS) na Oružane snage BiH, uništavanje nestabilne municije, kao i učešće u međunarodnim mirovnim misijama.
Međutim, prema stavu Ambasade SAD koji prenose „Novosti“, postavljene uslove treba zanemariti kako bi se Sarajevo približilo NATO-u i onemogućila opstrukcija predsednika RS Milorada Dodika, koji zadržava BiH na putu u NATO i podstiče „ruski maligni uticaj na Balkanu“.
Kao najveće prepreke u ostvarivanju bosanskog atlantskog puta navedeni su Dodikovo suprotstavljanje knjiženju vojne imovine i Deklaracija o vojnoj neutralnosti RS, usvojena u Narodnoj skupštini RS.
BiH je složena država, naglašava Budimir, u kojoj ne postoji konsenzus po pitanju priključivanja NATO-u. Pored toga što je RS usvojila Deklaraciju o neutralnosti, njena politika prati politiku Beograda kada su u pitanju NATO integracije.
Sa druge strane, u Federaciji BiH, priključivanje NATO-u ne posmatra se samo kao vojni, već i kao vrhunski politički cilj, kaže Budimir.
Prema njegovom mišljenju, priključivanje BiH NATO-u mora da bude rešeno narodnom voljom.
„To nikako ne sme da bude zona odgovornosti neke političke partije ili čak vlade. To, u svakom slučaju, mora bude pitanje o kojem se odlučuje na referendumu“, smatra on.
Odluka o MAP je na Predsedništvu BiH, a srpski član kolektivnog šefa države neće se usuditi da za to glasa pet meseci pred izbore, smatra banjalučki analitičar Anđelko Kozomara.
„Ne verujem da će se bilo šta tako značajno događati dok ne prođu izbori. Ako pobedi Savez za promjene, onda će Amerikanci sprovesti taj plan. Međutim, to je samo zatezanje odnosa između RS i dela međunarodne zajednice zato što RS po bilo koju cenu neće hteti da knjiži vojnu imovinu koja je na njenoj teritoriji u korist armije BiH, što bi značilo da bi to u jednom trenutku bilo vlasništvo NATO-a“, kaže Kozomara.
On podseća da je NATO pre više od deset godina lokacije za koje se danas traži knjiženje na ime Oružanih snaga BiH proglasio za „perspektivnu vojnu imovinu“.
Radi se o atraktivnim lokacijama, od kojih se jedna nalazi skoro u centru Banjaluke, a druga na dominantnoj koti u Han Pijesku, jednoj od najatraktivnijih lokacija koje je koristila nekadašnja JNA, kaže Kozomara.
Ivaniću, koji je u martu glasao za spoljnopolitičku strategiju BiH, koja kao cilj navodi i učlanjenje BiH u NATO, sužen je manevarski prostor, jer mu je protivkandidat za člana Predsedništva Milorad Dodik, kaže Kozomara.
„Ta doza patriotizma, koja je potrebna ovog oktobra, mora da postoji i u predizbornoj kampanji i Mladena Ivanića, jer poznato je da su Dodik i cela koalicija oko SNSD-a potpuno uništili Savez za promjene svojim patriotskim delovanjem, isticanjem nacionalnog interesa u BiH i približavanjem Srbiji i Rusiji. Ta dimenzija koju je Dodik isforsirao u ovih 12 godina nedostajala je Savezu za promjene, a pogotovo Ivaniću i on sada zna da sigurno ubedljivo gubi izbore ako to ne pokaže barem verbalno, ako ne i u praktičnim odlukama“, ocenjuje Kozomara.