Film/spot nešto duži od četiri minuta u „produkciji“ Bele kuće koji je prikazan uoči Trampovog obraćanja u Singapuru, američkim novinarima izgledao je kao „severnokorejski propagandni film“.
Scenarista Dimitrije Vojnov smatra da je prikazivanje filma izuzetno značajan trenutak za istoriju diplomatije, pošto se, na neki način, tim gestom Donalda Trampa pokazalo da postaje potpuno ozvaničena i osvešćena želja jednog velikog broja političara širom sveta da anticipiraju način na koji će biti prikazani u medijima i upisani u istorijskim knjigama.
Prema njegovim rečima, mi negde naslućujemo da veliki broj političara koji su stasavali uz medije i(li) uz istorijske knjige, neke stvari rade zamišljajući sebe upravo u tom kontekstu — kako će ih jednog dana pamtiti, pre svega, istorijski udžbenici, a zatim i kinematografija i mediji.
„U ovom slučaju imamo jednu novost — da političari to otvoreno rade i da jedni drugima nude ne samo ono što je suština sporazuma, ako se dogovore, nego nude i jednu sliku toga kako će to da izgleda ako se dogovore. I to je taj momenat ’postistine‘, dakle nije bitno ono što je istina, koliko je bitno kako stvari izgledaju i šta se može prikazati“, kaže Vojnov za Sputnjik.
Praktično, mi ćemo uskoro moći da dođemo u situaciju u kojoj će na diplomatskom sastanku političari pregovarati o nekim predlozima, a da ti razgovori izgledaju tako da oni pregovaraju o suštini problema, a uporedo i o tome kako će ta stvar da izgleda pred javnošću.
„I to je nešto što je sada po prvi put i eksplicitno urađeno. Mada, siguran sam da su i do sada u mnogim pregovorima političari bili svesni kako stvari izgledaju, a kako planiraju da te stvari izgledaju i da su potpuno otvoreno to i dogovarali“, dodaje Vojnov.
On smatra da su neosnovane primedbe američkih novinara da spot liči na propagandni severnokorejski film, već da izgleda potpuno drugačije. Naš sagovornik dodaje da je film Bele kuće napravljen na jedan vrlo ekspresivan način sa dosta arhivskog materijala.
„Međutim, on jeste pomalo anahron, namerno je arhaiziran zbog pretpostavke da bi Kim Džong Unu nekakav moderniji izraz tog spota bio, verovatno, neprihvatljiv. Ne njemu kao gledaocu, Kim Džong Un je školovan u Evropi, ali, uz pretpostavku da će to biti prikazano i u Koreji, taj film je namerno arhaiziran. Ono što bi korejski spot imao to je pre svega insistiranje na žrtvi, patnji, insistiranje na toj vrsti estetike i psihološke manipulacije što nije američki stil“, smatra Vojnov.
U ovom spotu Bele kuće imamo insistiranje na uspehu, prosperitetu i radosti, a našem sagovorniku je najzanimljiviji detalj šta su to simboli uspeha. Pored hrane, što je, inače, „stara američka tehnika propagande“, postoji i momenat gde se pokušava odigrati na Kimov, uslovno rečeno, hedonizam, pa se vidi kadar nekih glisera koji jure morem.
Uprkos tome što su nedavno i američka i severnokorejska propaganda dovela svet na „ivicu nuklearnog rata“, miroljubiv ton ovog videa ne iznenađuje našeg sagovornika. Vojnov dodaje da su posle međusobnih pretnji nuklearnim oružjem postojala dva puta — jedan je bio da se uđe u neku vrstu konflikta, a drugi da se dođe do nekog sporazuma koji bi bio „pun uvažavanja“.
On ističe da je posebno interesantno u ovom spotu i što će biti velika kontroverza u Americi to što je Tramp sebe izjednačio sa Kimom, odnosno prikazao je Kima kao partnera. Imajući u vidu obim optužbi za kršenje ljudskih prava na račun Severne Koreje, Vojnov smatra da će američkoj javnosti upravo to biti sporno — kako američki predsednik može sebe da predstavi kao Kimovog partnera.
„S druge strane, Tramp kao, ipak, jedan izuzetak u onome što je američki politički establišment i kao neko ko nije u kontinuitetu sa dubokom državom, sebi tu ekscentričnost može da dozvoli, jer on zaista dolazi kao jedna potpuna anomalija i verovatno će to i ostati, tako da će kontinuitet američkog mejnstrim političkog života zauvek biti distanciran od Kima, ali im je bilo dosta zgodno da se tu pojavi Tramp, koji može da radi takve stvari, jer on je izuzetak. Sledeća administracija može da kaže: ’Bio je Tramp, on je budala, zato se postavio kao Kimov partner. Mi, naravno, ne možemo ni na jednom nivou njega da vidimo kao partnera‘. To je zanimljiv deo, ali veliko uvažavanje proističe iz pretnje nuklearnim konfliktom i to nije prvi put“, zaključio je Vojnov.