Prethodno je o mogućnosti susreta Putina i Trampa u Austriji pisao list „Volstrit džurnal“, precizirajući da bi on mogao da se dogodi već na leto.
Pozivajući se na svoje izvore, list je naveo da će u centru tog potencijalnog samita verovatno biti Sirija, Ukrajina i pitanja vezana za kontrolu nuklearnog naoružanja.
„Volstrit džurnal“ piše da su planovi za organizovanje sastanka zasad u najranijoj fazi, a moguće vreme i mesto nisu određeni.
List je naveo da je lično Putin to ponovio i na susretu sa austrijskim kancelarom Sebastijanom Kurcom tokom posete Beču.
Putin je takođe rekao da do novog susreta još nije došlo usled unutarpolitičke krize koja je pogodila SAD.
Ranije je pomoćnik ruskog lidera Jurij Ušakov izjavio da se pitanje susreta ruskog i američkog predsednika pre novembarskog samita G20 zasad ne razmatra.
Ušakov je rekao da je to pitanje ostalo na istom nivou kao što je bilo i 20. marta, kada su Tramp i Putin razgovarali telefonom i kada je američka strana spomenula takvu mogućnost.
Bela kuća je tada saopštila da bi Vašington mogao da bude mesto susreta.
U međuvremenu je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio da Kremlj oseća nedostatak inicijativa i konkretnih koraka svojih američkih partnera u vezi sa organizacijom sastanka lidera Rusije i Amerike.
Ruski eksperti ističu značaj tog susreta, ali sumnjaju da će do njega doći u skorije vreme, jer, kako navode, oba predsednika treba da reše gomilu teških i složenih pitanja, a to zahteva velike pripreme.
„Susret predsednika Rusije i SAD, bez sumnje, odigrao bi pozitivnu ulogu. Osim konkretnih dogovora koji mogu biti postignuti tokom takvog susreta, važna bi bila i sama činjenica da je do tog susreta uopšte došlo. To bi značilo da su ruski i američki predsednik spremni da učine nekakve korake i izađu jedan drugom u susret. Takođe, treba se setiti da su Trampove ruke dugo bile vezane zbog skandala u SAD i navodne umešanosti Rusije u američke izbore. Susret dva predsednika bi, u tom smislu, pokazao i da Tramp ima šansu da deluje bez obzira na opozicioni establišment i medije“, smatra ruski politikolog Sergej Kozlov.
Prema njegovim rečima, još je rano davati prognoze o održavanju takvog sastanaka, kao i o Austriji kao zemlji-domaćinu.
„Uprkos stalnim izjavama američkog predsednika da je spreman da se sastane sa predsednikom Rusije i uprkos želji ruskog predsednika da se sretne sa liderom SAD, kontekst u kome šef Bele kuće mora da deluje nije previše pozitivan za njega. Zbog toga želja Austrije da bude domaćin sastanka dva najveća svetska lidera ne znači da će se taj sastanak obavezno i održati“, kaže Kozlov.
Mnogi ruski politikolozi smatraju da bi izbor Austrije kao mesta susreta dva predsednika bio „logičan“ i da u tome nema ništa neobično, s obzirom na to da su se i ranije sovjetski i američki lideri sastajali u zemljama Centralne Evrope, kao što su Austrija i Švajcarska.
Istovremeno, eksperti ističu da nije važna simbolika mesta, već sadržaj tog sastanka.
Americi je radi rešavanja tekućih pitanja, kao što su denuklearizacija Severne Koreje i dalji odnosi sa Iranom, veoma potrebna podrška Rusije kao jakog geopolitičkog igrača, a postoji i niz gorućih bilateralnih tema.
S druge strane, politikolozi ocenjuju da situacija za takav sastanak trenutno i nije najpovoljnija zbog činjenice da bi u novembru u trebalo da se održe izbori za Kongres SAD, koji će biti veoma važni za Trampa lično i za američku politiku u celini. U takvim okolnostima, ovakva vrsta susreta sa stranim liderom koga u Americi optužuju sva sva zla ovog sveta, a uz to i ishod ovog sastanka nije sasvim jasan, može naneti više štete nego koristi Trampu i njegovoj partiji. Zbog toga eksperti smatraju da do susreta Putina i Trampa možda i neće doći pre izbora za Kongres, jer je moguće da Tramp neće želeti da rizikuje.
Putin i Tramp su se dosad dva puta sreli — u julu prošle godine, kada su imali sastanak u punom formatu, kao i u novembru, kada su razgovarali na marginama samita u Danangu.