Na Tjentištu se obeležava 75. godišnjica Bitke na Sutjesci, najveće bitke koju su partizanske snage vodile u Drugom svetskom ratu. U borbama koje su trajale od 15. maja do 15. juna 1943. godine protiv 120.000 nemačkih, italijanskih, bugarskih i vojnika NDH, uz podršku 300 aviona, borbu je vodilo 20.000 partizana koji su se probili iz obruča i dalje napredovali prema jugoistočnoj Bosni. Poginulo je više od 7.000 boraca.
Godinama se velika bitka obeležava u više kolona, iako smo pokušali da organizujemo zajedničko sećanje na ovaj važan datum, kaže za Sputnjik Velimir Dunjić, predsednik Pododbora za obeležavanje značajnih istorijskih događaja Vlade Republike Srpske.
„Pokušali smo preko SUBNOR-a više puta prije nekoliko godina, međutim, oni su željeli da se pod znamenjima BiH organizuje obilježavanje. Mi ne možemo da pristanemo na to, jer ovo su Republika Srpska i srpski narod koji je sa osamdeset i nešto odsto učestvovao u Drugom svjetskom ratu i koji je podneo najveće žrtve. Tu baštinu antifašističke borbe ne možemo da predamo nekom drugom, nekome ko sad licemjerno pokušava da srpski narod proglasi genocidnim“, kaže Dunjić.
Poštovaoci antifašističkih tekovina iz Federacije BiH okupiće se na Tjentištu sledeće nedelje. I među njima će mnogi nositi titovke, a dolinom će se prolamati zvuci pesama posvećenih Titu i NOB-u. Međutim, nisu se podelili samo antifašisti u BiH, odvojene delegacije doći će na Tjentište iz još jedne republike bivše velike države.
„Žao nam je što je u Crnoj Gori podijeljen SUBNOR na dva dijela. Jedan će prisustvovati našem obilježavanju, a drugi sa ’drugom stranom‘. Srbi su se u Crnoj Gori podjelili na Srbe i Crnogorce“, kaže Dunjić.
Upravo zahvaljujući slavnoj pobedi na Tjentištu, na ovom prostoru 1962. godine oformljen je Nacionalni park Sutjeska, ali to je bio samo povod, jer reč je o podneblju sa izuzetnim prirodnim bogatstvima, koje je opet, zbog slavne bitke, ostalo u drugom planu.
Nacionalni park Sutjeska, najstariji i najveći nacionalni park u BiH, pravi je biser Evrope. Celo područje Parka odlikuju izuzetna lepota i raznolikost oblika pejzaža — od pitomih dolina i gustih šuma, preko planinskih pašnjaka, do visokih planinskih masiva. Obuhvata delove planina Maglić, sa najvišim vrhom u BiH od 2386 metara nadmorske visine, obronke Volujaka, Vučeva, a samo na Zelengori nalazi se osam glečerskih jezera, gorskih očiju. Fasciniraju i duboki kanjoni Sutjeske, Hrčavke i Jabučnice, bistrih planinskih reka bogatih pastrmkom.
„Obilježavanje svake godišnjice bitke na Sutjesci za Nacionalni park ima veliki značaj, pre svih, dolaze hiljade ljudi da odaju počast toj velikoj žrtvi“, kaže za Sputnjik Mirjana Radović, rukovodilac sektora za razvoj i unapređenje Nacionalnog parka.
„Kroz njihov dolazak i tu promociju, tokom cijele godine ostvarujemo posjete njihovih potomaka, prijatelja. Jednostavno, ta priča živi i dalje, bez obzira što je možda sada veći akcenat na prirodnim ljepotama i bogatstvu kojima Park obiluje, ali istorija se definitivno ne zaboravlja i uvijek je motiv dolaska mnogobrojnih gostiju iz regiona, pa i šire“, kaže ona.
Dodaje da je nedavno na Sutjesci boravila grupa studenata arhitekture iz bezmalo svih zemalja Evrope, ali i dalekog Japana. Za potrebe naučnog rada proučavali su sve spomenike iz perioda NOB-a, oduševili se prizorom i oblicima, kako spomeničke, tako i arhitekture koju je načinila priroda.
Nacionalni park doživeo je procvat u poslednje dve i po godine, investicije se nižu, a sredstva za dalji razvoj bisera prirode, kao turističkog kompleksa, obezbeđuje Vlada Republike Srpske. Tu su i projekti zaštite i unapređenja Nacionalnog parka koje odobravaju međunarodne organizacije, jer reč je o prostoru na kojem se nalaze i brojna arheološka nalazišta, etnička i istorijska obeležja.
Park sve više zarađuje od turizma, ali najveći problem Sutjeske su limitirani smeštajni kapaciteti. Neki objekti zaslužuju dodatno renoviranje, poput hotela „Mladost“, koji je, kažu, u dobrom stanju, ali još ne može da odgovori željama svih posetilaca. Zato su odnedavno u funkciji i dva nova objekta, neposredno uz novoizgrađeni restoran, podignute su dve vile sa pet luksuznih apartmana.
Sutjeska je dobila i pomoć IPA fondova, a nedavno je Unesko uvažio zahtev iz 2016. godine da prašuma Perućica uđe na listu posebne zaštite, kao svetska baština. To je u ovaj raj na zemlji dovelo veliki broj domaćih i stranih naučnika, kaže Radovićeva.
„Prašuma Perućica je strogo zaštićen rezervat namijenjen isključivo za naučna istraživanja i edukaciju. To je područje stroge zaštite i kontrole, to znači da nikakva intervencija čovjeka nije dozvoljena. To područje maksimalno štitimo, to je zona broj jedan kroz koju se može proći samo u pratnji stručnog vodiča“, dodaje Radovićeva.
Naučnici s oduševljenjem dolaze i ponovo se vraćaju, a kada odu čuvari antifašističke ideje, posle reprize proslave Bitke na Sutjesci 17. juna, u miru i tišini Nacionalnog parka uživaće njegovi stalni stanari. Samo u lovištu Zelengora je 36 životinjskih vrsta i 18 familija sisara, ljubitelji prirode ponovo će sretati medvede, divlje svinje, divokoze, srne i tetrebe.
U Parku kažu da je jasno da se oko zajedničke istorije ne možemo složiti, kao ni porodice posle lošeg braka, gde se traže tapije i tamo gde ih nema. Prošlost je konstanta koja ne može da se deli kao parče zemlje, pripada svima. Kao što bogatstvo Nacionalnog parka Sutjeska odlukom Uneska pripada celom čovečanstvu. A ono bi u glas trebalo da slavi antifašizam.