Američki ministar odbrane Džejms Matis pokušaće da pridobije široku podršku u Briselu za taj plan u četvrtak, 7. juna, kada će se sastati ministri odbrane zemalja-članica NATO-a.
Kako su četvorica zvaničnika SAD i NATO-a rekla za Rojters, time će on „pripremiti teren“ da na samitu u julu dobije odobrenje od lidera u Alijansi.
Taj plan zahteva da NATO ima 30 kopnenih bataljona, 30 borbenih vazdušnih eskadrila i 30 mornaričkih brodova kao što su razarači, spremnih da se u roku od 30 dana od naređenja rasporede, uprkos tome što taj predlog ne govori o konkretnom broju trupa ili poslednjem roku za uspostavljanje strategije.
Ovo predstavlja izazov za vlade evropskih država koje je američki predsednik Donald Tramp ismejao zbog smanjenja vojnih troškova nakon Hladnog rata, a kako bi se razrešio dugogodišnji problem sa avionima i helikopterima kojima nedostaju delovi.
„Imamo suparnika (Rusiju) koji može brzo da se kreće preko Baltika i Poljske tokom kopnenog napada“, rekao je neimenovani visoki diplomata NATO-a koji je upućen u planove SAD.
„Nemamo taj luksuz da se mobilišemo mesecima“, dodao je on navodeći da je ideja SAD poznata kao „30-30-30-30“.
Drugi američki zvaničnik kazao je da je inicijativa prvobitno imala za cilj suprotstavljanje Rusiji i da se ona usaglašavala sa Pentagonovom Strategijom odbrane iz 2018, koja optužuje Moskvu da pokušava da „uguši Organizaciju Severnoatlantskog sporazuma“.
Kako su zvaničnici Zapada kazali, na prošlogodišnjim „Ratnim igrama“ Rusije učestvovalo je 100.000 jedinica i to je takođe izazvalo zabrinutost da bi moglo da dođe do slučajnih sukoba izazvanih takvim vežbama ili bilo kakvim prepadima u baltičkim regionima u kojima se govori ruski jezik.
Tanjug