Ali Motahari je podvukao spremnost Irana da razvija saradnju sa evropskim kompanijama i da im u tom smislu omogući određene privilegije, konstatujući da će u situaciji kada SAD vrše pritisak, politika konkretnih država igrati ključnu ulogu:
„Naravno, ovaj problem se tiče onih država čije kompanije mogu biti na udaru američkih sankcija. Možda neke od njih mogu kompenzovati štetu i gubitke, kao što su na primer postupile evropske države 1996. godine koje su preduzele korake protiv američkih sankcija na Kubi. Iran je uvek spreman za saradnju. Moguće je da će biti predviđene neke privilegije za one kompanije koje se ipak odluče za saradnju sa iranskim partnerima. Ipak, u celini gledano, kompanijama bi trebalo da ukažu pomoć njihove države.“
Odgovarajući na pitanje koje se tiče predloga Francuske da započne pregovore o zaključivanju novog sporazuma u vezi sa iranskim nuklearnim programom, Motahari je izjavio da je jedini dokument koji određuje delovanje Irana u oblasti nuklearnog programa jeste postojeći nuklearni sporazum:
„Iran smatra da je pregovarački proces završen i da nema nikakvih promena i dopuna u postojeći sporazum, nema potrebe za tako nečim. Mi radimo isključivo na osnovu postojećeg ugovora.“
Zamenik predsednika iranskog parlamenta, komentarišući odluku Kazahstana da svoje luke na Kaspijskom moru stavi na raspolaganje američkoj vojsci za prebacivanje tehnike i tereta u Avganistan, osudio ovakav stav kazahstanskih vlasti:
„Postavljanje bilo koje inostrane baze ili prebacivanje snaga u naš region šteti okolnim državama. Države regiona moraju samostalno da rešavaju probleme Kavkaza i Srednjeg istoka, kao i da spreče postavljanje inostranih snaga. Kazahstan nije dobro postupio u ovom slučaju.“