U emisiji „Na nišanu Lazanskog“ istoričari Aleksandar Životić i Aleksandar Raković razgovarali su o novoj psihološko-propagandnoj strategiji NATO-a koja je usmerena ka Srbiji — kako osvojiti srca i duše građana Srbije i omrznuti Ruse i Putina u očima Srba.
U srpskim medijima osvanula je vest da se sto srpskih intelektualaca, univerzitetskih profesora i lobista sprema za polutajnu konferenciju na Fruškoj gori, gde će se raspravljati o dosadašnjim metodama kako da se NATO emotivno i funkcionalno približi građanima Srbije.
Da li se srca i duše građana Srbije mogu kupiti na takav način?
Ko god da agituje za NATO, u Srbiji nema velikih šansi, kaže Raković i dodaje da će, ukoliko je vest o održavanju konferencije tačna, to biti „zaludan posao“.
Zasad cela stvar deluje vrlo maglovito, kaže Životić, međutim, ako se uzmu u obzir procesi, ne bi bilo čudno da NATO krene sa agresivnijom kampanjom u Srbiji.
„Raspoloženje javnosti zasad je vrlo jasno i vrlo je decidno rečeno šta naš prosečan čovek misli o tome, ali sve zavisi kako će ta stvar biti vođena u budućnosti“, kaže Životić.
Dosadašnje metode kampanje da se NATO približi srpskim građanima pokazale su se apsolutno neuspešnim, dodaje on.
„Oni nas večito bombarduju tezama o nekakvim vrednostima, ali u praksi se vidi šta su te vrednosti donele, prvo nama u prošlosti, a šta su donele u bližem i širem okruženju; šta su dobili neki naši susedi koji su tamo ušli, a šta su dobile neke udaljene zemlje koje ničim nisu provocirale intervenciju sem time što su imale nešto što je nekome bilo potrebno“, objašnjava Životić.
Teško je reći da li u redovima NATO lobista prevladava stav da su negde pogrešili u svojim nastojanjima da pridobiju građane Srbije za sebe, jer, kako Životić kaže, nije siguran da su shvatili grešku.
„Oni uporno ponavljaju jedne te iste floskule, poput nekakve mantre. Stalno se govori o nekakvim zapadnim i evroatlantskim vrednostima, pri čemu to masovno ponavljanje na momente zvuči kao karikiranje i kao izanđala fraza“, smatra Životić.
Fraza da su Srbiji vrata NATO-a otvorena, ali da Alijansa poštuje srpski stav o vojnoj neutralnosti je deklarativna, smatra Raković, jer NATO želi da u sebe uvuče i Srbiju i Republiku Srpsku, kao što je urađeno sa Crnom Gorom i kao što će verovatno uskoro biti urađeno sa Makedonijom. To je, kaže Raković, poput paravana, dok iza scene rade na uvlačenju Srbije u NATO.
„Međutim, njihov veliki problem ovde je što oni zaista nemaju kompetentnu grupu ljudi koja bi mogla da obavlja njihove lobističke poslove. Ova ’drugosrbijanska‘ ekipa, koja treba da uradi taj posao na terenu, ukoliko je to zaista tako, nije dovoljno kompetentna da se tim pitanjem uopšte bavi“, objašnjava on.
Među NATO lobistima nema kompetentnog i harizmatičnog čoveka koji bi priču o NATO-u mogao da probije u srpsku javnost, kaže Raković.
Postavlja se pitanje, ako NATO-u nedostaju ljudi u Srbiji, kako će izgraditi novu kampanju?
Ukoliko želi Srbiju u svojim redovima, mora da sruši vlast jer ona je protiv ulaska Srbije u NATO, navodi Raković. Međutim, ako vlast bude promenjena, nastavlja, došli bi novi ljudi, i onda bi Srbija nasilno bila priključena NATO-u, kao u slučaju makedonskog scenarija.
Ako bi u Makedoniji bio raspisan referendum za ulazak te države u NATO, većima Makedonaca bi glasala protiv jer žele da sačuvaju sadašnje ime zemlje. Međutim, Makedonija se nalazi pod pritiskom i sve govori da će u NATO biti primljena čak pod sadanjim službenim imenom (BJRM).
Srbija se steže sa svih strana, kaže Životić, kombinacijom pritisaka na terenu i nečega što on naziva agresijom na mozak.
NATO kampanja za pridobijanje Srbije ići će, prema Životićevom mišljenju, u dva pravca — jedan će ići ka Kosovu i Metohiji, drugi ka Republici Srpskoj, što treba da proizvede određeno psihološko dejstvo.
„Ali onda ide druga faza, a ta faza ide kroz medije, kroz sistemski pritisak da se izvrše promene u sistemu obrazovanja, a treba očekivati i identitetski udar i sve ono što predstavlja agresiju na mozak“, kaže Životić.