Rijad je spreman da pokrene vojnu operaciju protiv Katara ukoliko vlasti te zemlje nabave ruske raketne sisteme S-400, napisao je saudijski kralj Salman ben Abdul Aziz el Saud u pismu predsedniku Francuske Emanuelu Makronu.
Zašto ruski S-400 u Kataru predstavlja toliku pretnju Saudijskoj Arabiji da je spremna i na objavu rata? Od koga su Saudijci dobili podršku za tako ozbiljnu pretnju?
Karina Gevorgjan, politička analitičarka i stručnjak za Bliski istok, najpre ukazuje konflikt između Saudijske Arabije i Katara ima svoje lokalne osobenosti.
„Ove dve države tradicionalno se spore oko toga ko ima pravo da se smatra potomcima proroka Muhameda. Osim toga, postoje i međusobne teritorijalne pretenzije. Saudijska Arabija je zamerila Kataru kada je ova mala država postala domaćin jednoj od najvećih američkih stacionarnih baza. Drugim rečima, ove dve države odavno imaju svoje međusobne probleme. Setimo se još i momenta kada je Tramp bio u Saudijskoj Arabiji, on je otvoreno proglasio Katar za terorističku državu“, objašnjava Gevorgjanova.
Nemanja Starović, istoričar i dobar poznavalac prilika na Bliskom istoku, za Sputnjik kaže da je i sama Saudijska Arabija već daleko odmakla u pregovorima o kupovini tog istog sistema S-400, pa ovakve pretnje Kataru nemaju moralnog opravdanja.
Poruka saudijskog kralja, dodaje on, predstavlja nastavak pritiska koji Rijad vrši prema onima koji mu nisu saveznici u Savetu za saradnju arapskih država u Persijskom zalivu. U utorak se, pojašnjava naš sagovornik, navršava tačno godinu dana otkako je Katar izložen režimu ekonomske blokade, pre svega od strane Rijada.
„Saudijska Arabija pokušava da jednu organizaciju, koja je u startu zamišljena kao forum ravnopravnih članica, pretvori u zonu svoje hegemonije, a prvi na meti se našao Katar. Međutim, mora se imati u vidu da za razliku od Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina, koji su spremni da bespogovorno slede diktat iz Rijada, pored Katara tu su i Kuvajt i Oman, koji ne žele da budu u potpuno podređenoj poziciji. Ovakve izjave i pretnje koje stižu iz Rijada moramo posmatrati u tom kontekstu pojačanog pritiska na Katar, ali, takođe, mislim da su šanse za neku veliku eskalaciju u vidu napada ili oružanog sukoba još veoma male“, ukazuje Starović.
Katar je, primećuje on, baš kao i Saudijska Arabija, izuzetno platežan kupac oružja iz inostranstva. Takođe, smatra analitičar, pretnje Rijada ratom teško da će uplašiti Katar da odustane od kupovine.
„Sistem S-400 se pokazao kao jedan od najkonkurentnijih sistema protivraketne odbrane koji postoje na svetskom tržištu, a Katar, koji je već duže izložen različitim vrstama pretnji iz Rijada, dosad je pokazao veliku otpornost na takve oštre izjave i pretnje. Ono što možemo očekivati u narednom periodu jeste zaoštravanje političkog pritiska iz pravca Rijada prema Kataru, a ne smemo zaboraviti ni da je Saudijska Arabija najavila mogućnost izgradnje kanala kojim bi fizički odsekla Katar od Arabijskog poluostrva, samim tim i od čitavog azijskog kontinenta. Dakle, pretnje na nivou pojačane retorike možemo očekivati, ali bi neka vrsta oružanog napada zaista predstavljala veliko iznenađenje, imajući u vidu činjenicu da SAD imaju svoju najveću vazduhoplovnu bazu upravo na teritoriji Katara, a tamo su raspoređene i turske trupe. To zajedno služi kao efikasna mera odvraćanja Rijada od planova o napadu na Katar“, kaže Starović.
Karina Gevorgjan pak ocenjuje da pretnje saudijskog kralja nisu slučajne.
„Tu ima tragova koji vode do američke administracije, jer ne mislim da bi saudijski kralj ovako oštru pretnju mogao da uputi Kataru, a da nema podršku iz Vašingtona. Zna se da SAD i te kako brinu kada neka bliskoistočna zemlja najavi moguću nabavku raketnih sistema iz Rusije. Zato smatram da se Rijad, pre nego što je pripretio Kataru, konsultovao sa Vašingtonom“, kategorična je politička analitičarka.