„Mi nismo priznali Krim kao deo Rusije. Kada bismo to uradili, to bi značilo podršku nezavisnosti Kosova. Stavite se u naš položaj. Ko od stalnih članica Saveta bezbednosti UN podržava naš teritorijalni integritet? Rusija. Da li mi treba da pucamo sebi u nogu?“, rekao je Vučić.
Vučić je podsetio da Beograd 2014. godine nije podržao sankcije protiv Moskve, mada jasno izražava svoje evropske ambicije. Pritom, da je Srbija tada već bila deo Evropske unije, morala bi da ispuni sve svoje obaveze u okviru jedinstvene spoljne politike. S tim u vezi predsednik Srbije izrazio je nadu da će se za pet-šest godina odnosi sa Rusijom potpuno promeniti.
Osim toga, Vučić je izjavio da evropske integracije Beograda i dobri odnosi sa Moskvom ne protivreče međusobno.
„Nema nikakvih protivrečnost. Francuski predsednik rekao je to isto, da je Rusija prijateljska zemlja. Sa naše strane mi želimo da ojačamo tradicionalne veze sa Rusijom, našu trgovinsku saradnju. Sa vojnog stanovišta, mi se držimo neutralnosti. Ali, naravno, mi smo na evropskom putu. Ja to izjavljujem i u Briselu, i u Vašingtonu, i u Moskvi, a (predsednik Rusije) Vladimir Putin nikada ništa nije govorio protiv naših evropskih ambicija“, zaključio je Vučić.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. godine posle referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.
Optužujući Rusiju za mešanje u unutrašnji ukrajinski sukob, Zapad joj je uveo sankcije. Moskva je preduzela recipročne mere, sprovela politiku supstitucije uvoza i više puta izjavljivala da je sa njom kontraproduktivno razgovarati na jeziku sankcija. Osim toga, Rusija je više puta odbacivala sve optužbe za mešanje i navodno nedemokratsko ujedinjenje sa Krimom.