U emisiji „Na nišanu Lazanskog“ nekadašnji jugoslovenski ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović i novinar i politički analitičar Jovan Džon Bosnić razgovarali su o tome koliko je ozbiljna američka ping-pong diplomatija o Severnoj Koreji i da li eventualni samit u Singapuru može doneti neki rezultat.
Odluka američkog predsednika Donalda Trampa da odloži sastanak sa severnokorejkim liderom Kim Džong Unom izgleda neozbiljno, kaže Jovanović, ali treba imati u vidu da je na čelu SAD privrednik koji na politički teren prenosi pregovaračke trikove iz trgovine.
„Za njega je važno da budućeg sagovornika na neki način izvuče iz ravnoteže, natera ga da malo razmišlja i o alternativnim mogućnostima, neprijatnijim i da tom prilikom otkrije neku svoju slabost. To je deo toga. A s druge strane, izgleda da Trampova okolina ukazuje da bi prebrzo bilo da se organizuje jedan politički sastanak na vrhu, s obzirom da nisu sve prethodne pripreme odrađene, a to znači da suprotna strana nije dovoljno isceđena u prethodnim razgovorima“, objašnjava Jovanović.
Jovanovićeva pretpostavka je da američke diplomate nisu od severnokorejske strane izvukle sve ono čime Severna Koreja raspolaže kao alternativnim rešenjima, kako bi identifikovali slabosti koje bi mogli da iskoriste u razgovorima na vrhu.
„Drugo, Tramp ima i problem sa Japanom i Južnom Korejom, koje bi volele da se oslobode nuklearnog potencijala Severne Koreje, ali to bi značilo i kontrazahtev, da se američki nuklearni potencijal na tom prostoru povuče, što bi oslabilo i Južnu Koreju i Japan, tim pre što Japan ima mali kompleks vizavi Kine, koja je velika nuklearna, finansijska i pomorska sila. To je nešto što Tramp takođe mora da ima u vidu. Ako ne zadovolji njih ili ih ne umiri u dovoljnoj meri, rizikuje da oslabi taj beočug partnerstva“, kaže Jovanović.
To je vrlo važno, dodaje on, zbog američke premoći u Pacifiku, za koju se Tramp bori i suprotstavlja Kini. On očekuje da pregovaračkih trikova prenesenih iz ekonomije u politiku bude još u pregovaračkom procesu između SAD i Severne Koreje.
„Dosadašnji predsednici svi su bili politički orijentisani, niko nije imao taj privredni bekgraund, niti je izrastao iz njega, iako je nešto o tome znao. A Tramp je izrastao iz toga, čak mu je i otac bio privrednik, tako da imamo specifičnu situaciju na koju politički ljudi i u Americi i u svetu nisu navikli ili nisu dovoljno navikli“, kaže Jovanović.
Sa jedne strane, zamerka Trampu može da ide u pravcu da američki predsednik nije dovoljno jasno identifikovao šta su minimalni, a šta su maksimalni zahtevi Amerike.
Sa druge strane, nijedna nova nuklearna sila nije stavljena pred zadatak da se odrekne svega da bi joj se štitila nezavisnost, kao što je slučaj sa Severnom Korejom.
Politika hoću-neću je karakteristična za politiku Donalda Trampa, ocenjuje Bosnić.
„Ako proverite kako je vodio biznis pre nego što je došao na vlast, ispostavlja se da je radio isto. Uvek je tražio da nađe bolju situaciju za sebe — poništi, pa ponovo probaj, idi u bankrotstvo, pa počni ponovo“, kaže Bosnić.
Takvi principi mogu da važe i u diplomatiji, s obzirom da su koreni diplomatije u trgovini. Međutim, danas se takođe zna da će svako ko se razoruža proći kao libijski vođa Muamer el Gadafi, kaže Bosnić. Kimovo okruženje to pažljivo prati i neće dozvoliti da se tako nešto dogodi sa Severnom Korejom.