Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica usvojila je 2014. godine predlog Srpskog filozofskog društva da se obeležje postavi u Studentskom parku, a dr Aleksandar Lukić, član društva i autor emisije „Gozba“ Radio Beograda 2, sledeće godine predložio je da skulptura Miloševića i Markovića simbolizuje — dijalog. Nekada su stid i pravda bile osnovne političke vrline, a danas postaju nešto što uopšte nije prisutno kod mnogih ljudi koji se bave politikom, kaže Lukić za Sputnjik.
„Ideja bi trebalo da doprinese tome da se upravo političke vrline i dijalog kao nešto što vodi istini i moralu afirmišu u današnje vreme. Da ljudi koji imaju različite poglede na svet, a Milošević i Marković imali su krajnje suprotstavljena shvatanja društva, po pitanjima države, o tome kako urediti državu. Mihajlo Marković je ostao dosledan svojim levičarskim uverenjima, a Nikola Milošević, iako je i sam bio u Savezu komunista, kasnije je bio osnivač Demokratske stranke, bio je liberalnih uverenja. U tom smislu njih dvojica su bili suprotstavljeni, ali nikada nisu vodili razgovore koji su se spuštali ispod akademskog nivoa. Suprotstavljali su argumentaciju i međusobno se u razgovorima uvažavali. Mišljenja sam da je to nama danas veoma potrebno. Istinski dijalog koji vodi istini, moralu i pravdi“, kaže Lukić.
Predlog da uradi spomenik dobio je naš cenjeni vajar Dragan Radenović i sa zadovoljstvom ga je prihvatio kao veliki izazov, pošto u Beogradu ne postoji nijedno skulptorsko spomen obeležje nekom od značajnih srpskih filozofa.
Radenović, koji je i sam član Srpskog filozofskog društva, u razradi ideje upotrebio je motiv toge koju su nosili grčki filozofi, kao na skulpturi barda svetske diplomatije Vitalija Čurkina koju je nedavno završio, a koja će uskoro biti otkrivena u Rusiji. Predstavio sam ih tako da Nikola Milošević smerno sluša velikog filozofa i starijeg od sebe, takođe akademika Mihajla Markovića dok izlaže. Tako je nastao „Dijalog“, objašnjava autor.
„Mihajlo Marković temperamentno izlaže svoju ideju ili tezu, a Nikola Milošević smerno, sa kaputom preko desne ruke, gde drži i šešir, pažljivo sluša, želeći da na taj način pokaže uvažavanje prema sagovorniku i da potom argumentuje svoju tezu, komplementarnu ili suprotnu onome što govori Mihajlo Marković“, kaže Radenović.
Dodaje da je ideja sa togom evoluirala od kada je izradio skulpturu Vitalija Čurkina, kako kaže, sa mnogo više argumenata, te da je lično vrlo ponosan što ovaj motiv povezuje skulpture tri tako znamenite ličnosti.
Izrada skulpture u ateljeu umetnika Radenovića je u završnoj fazi, uskoro će biti izlivena, a kada će biti postavljena još nije poznato. Aleksandar Lukić nam otkriva da će Srpsko filozofsko društvo Gradu dostaviti dopunu predloga kako bi se ova izuzetna skulptura što pre našla pred Beograđanima i gostima grada.
„Pretpostavljam da će Srpsko filozofsko društvo ponuditi Skupštini Grada Beograda gotov spomenik kao poklon, pozivajući se na odluku Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica, kako bi u skorije vreme Grad sproveo dalju proceduru u vezi sa postavljanjem“, kaže Lukić.
Razgovor marksiste i liberala, kao dijametralno suprotstavljenih ideologija, uz potpuno uvažavanje druge strane, danas zvuči kao bajka. U vreme rijaliti reklamiranja netolerancije koja vreba sa malih ekrana, u malim, ali i srpskom velikom Parlamentu, spomenik će uz umetničku vrednost i ukrašen Studentski trg imati i opominjuću ulogu.
Rad vajara Radenovića podsećaće mladu akademsku elitu iz okolnih fakulteta da je društvo koje ne neguje dijalog osuđeno na propast i zaborav. Sve što se izgubi u ratovima i krizama moguće je nadoknaditi, ali ako se izgube ili prodaju akademska čast i vrednosti na kojima počivaju temelji društva, izgubljeno je sve.
U Srpskom filozofskom društvu zato se nadaju da će odbornici beogradskog Parlamenta uskoro dići ruku za „Dijalog“.