Visok je oko 40 metara, a na njegovom vrhu nalaze se ostaci Crkve Svetog Maksima Ispovednika koja potiče iz 9. ili 10. veka, kripta, vinski podrum i ostaci nekadašnjeg utvrđenja.
Ceo prostor na vrhu zauzima samo 150 kvadratnih metara, a s obzirom na to da ne postoji lift, do njega se može popeti samo uz pomoć ruku, nogu i nešto sreće.
Zato ne čudi što su objekti na vrhu dugo bili zapušteni.
Prvo zabeleženo penjanje dogodio se 1944. godine, kada su planinari Aleksandar Japardze i Levan Gotua na vrhu pronašli telo prethodnog stanovnika.
Pretpostavlja se da je u pitanju bilo mesto tihe kontemplacije i molitve, namenjeno pustinjacima koji su želeli da se odvoje od ostataka sveta.
Intenzivnija istraživanja sprovedena su između 1999. i 2009. godine, kada su objekti obnovljeni pomoću Nacionalne agencije za očuvanje kulturne baštine Gruzije, i dozidana Crkva Simeona Stolpnika, piše hrvatski portal „PunKufer“.
Trenutni stanovnik ima 62 godine. U pitanju je sveštenik Maksim Kavtaradze, koji je napravio improvizovane stepenice kojima se dvaput nedeljno spušta i penje po Stubu života. Namirnice mu se dostavljaju pomoću čekrka.
PunKufer