"Za sada ne planiramo nikakve promene kojima bi u Ustav, uz italijansku i mađarku, uvrstili još neku drugu manjinu", rekao je Erjavec povodom rezolucije austrijskog parlamenta kojom je prošle nedelje austrijskom Ministarstvu spoljnih poslova naloženo da se u razgovorima sa Ljubljanom zauzme za priznanje zajednice slovenačkih državljana kojima je nemački maternji jezik, prenosi Hina.
Prema pisanju tamošnjih medija, Austrija već duže vreme zahteva da se toj manjini priznaju prava koja u Sloveniji uživaju pripadnici italijanske i mađarske manjine, koji su jedini kojima Slovenija priznaje status autohtonih manjina, navodi Hina.
Status autohtonosti i ustavom zajemčena prava koja imaju Italijani i Mađari u skladu s Ustavom iz 1992. godine, koje između ostalog obuhvata i pravo na po jednog zastupnika u parlamentu ne priznaje se ni Srbima, Hrvatima i drugim pripadnicima naroda s prostora bivše SFRJ, iako su brojniji od manjinskih zajednica Italijana i Mađara, navodi Hina.
O pitanju staroaustrijske odnosno nemačke manjine u Sloveniji koja, po nekim podacima, danas broji samo oko dve hiljade pripadnika bilo je reči i prilikom posete nove austrijske ministarke spoljnih poslova Karin Knejsl Ljubljani i njenih razgovora sa Erjavcem, prenosi hrvatska agencija.
"Slovenija ne planira ustavne promene za manjine, ali postoji želja da se svim manjinskim zajednicama pokaže više pažnje, naročito u smislu finansijske pomoći da bi mogle da sprovode svoje aktivnosti", kazao je Erjavec.
Tanjug