Osim ograničavanja prava političkih predstavnika nacionalnih manjina, „Narod odlučuje“ zahteva i smanjenje broja poslanika (zastupnika) u Saboru, sa sadašnjih 150 na maksimalno 120, smanjenje cenzusa sa sadašnjih 5 na 4 odsto, uvođenje elektronskog glasanja, prekrajanje i smanjenje broja izbornih jedinica, kao i tri preferencijalna glasa.
Međutim, u centru pažnje i hrvatske ali i regionalne javnosti je moguće referendumsko pitanje kojim se, ako bude usvojeno, prema rečima političkog lidera srpskog naroda u Hrvatskoj Milorada Pupovca, krši hrvatski Ustav i uvodi segregacija u tu zemlju.
„Narod odlučuje“ polazi od anticivilizacijske i antiustavne pozicije jer poziva ljude da glasaju za to da pripadnici različitih manjina budu isključeni, odnosno segregirani, rekao je Pupovac. Uz to, inicijativa dolazi u okolnostima pogoršanog položaja nacionalnih manjina, animoziteta i netolerancije nastalih u poslednjih 4-5 godina, upravo zato da bi na tom talasu dobila podršku razočaranih ljudi, odnosno da bi se stvorile pretpostavke za segregaciju.
Hrvatskoj je potrebna promena izbornog sistema, ali…
I univerzitetski profesor Žarko Puhovski i novinar zagrebačkog nedeljnika „Novosti“ Saša Kosanović slažu se da je Hrvatskoj potrebna izmena sistema, međutim, obojica nakon toga stavljaju jedno veliko „ali“.
Hrvatski izborni sistem nije ni dobar ni pravedan, kaže Puhovski. Za ilustraciju ove teze, prema njegovim rečima, dovoljna je samo činjenica da je razlika u broju glasača između najveće i najmanje izborne jedinice 25 odsto, a da sve daju jednak broj saborskih zastupnika (poslanika).
Tražeći da izborno zakonodavstvo postane deo Ustava Hrvatske, „Narod pobeđuje“ traži nešto što ne postoji ni u jednom modernom ustavu, kaže Puhovski. Tako nešto postojalo je samo u jugoslovenskom ustavu iz 1974.
Međutim, kod Inicijative „Narod odlučuje“, pre svega su problem nacionalne manjine, dodaje on.
„Politička intencija je jasna. Oni žele da smanje prava manjina tvrdeći da njihovi zastupnici ulaze u Sabor sa manje glasova nego ostali, što je istina, ali još manje glasova od predstavnika manjina dobili su predstavnici dijaspore, Hrvata izvan zemlje, a o tome ništa ne govore“, kaže Puhovski.
Prema Kosanovićevim rečima, inicijative ove vrste u Hrvatskoj uvek dolaze iz ekstremno konzervativnih krugova, a učesnici „konzervativne revolucije“ na čijem su čelu Željka Markić i drugi predstavnici građanskih udruženja koje podupire katolička crkva, bave se pitanjem građanskih sloboda tako što ograničavaju građanske slobode i prava manjina.
Kada se govori o manjinama u Hrvatskoj, misli se na Srbe, dodaje Kosanović, koji imaju garantovana tri zastupnika u Saboru i uvek se, pred formiranje vlade, u javnosti govori o tome hoće li Srbi i Milorad Pupovac odlučivati o hrvatskom budžetu i o sastavljanju vlade.
Ono što je nejasno u predlogu „Narod odlučuje“ i što dosad niko nije objasnio je, prema Kosanovićevim rečima, odgovor na pitanje zašto nacionalne manjine ne bi učestvovale u odlučivanju o poverenju vladi i o budžetu, ako su manjine ravnopravni građani Hrvatske.
Kako nikome ne smeta što o budžetu odlučuju predstavnici hrvatske dijaspore, koja ima tri zastupnika u Saboru, koji predstavljaju građane koji ne žive u Hrvatskoj, pita se Kosanović:
„Čime bi trebalo da se bavi šaka hrvatskih Srba koja tu još živi i o čemu bi trebalo da brine nego o novcu koji će se iz proračuna (budžeta) dodeliti područjima na kojima žive, o novcu koji će pomoći da ti ljudi prežive u Hrvatskoj, nakon svih, da se blago izrazim, problema koje su imali u prošlosti?“
Taktika „lukave lisice“
Inicijativa „Narod odlučuje“ koristi taktiku „lukave lisice“ i pokušava da sebi privuče, kako one koji su protivmanjinski raspoloženi, tako i one koji su nezadovoljni sadašnjim izbornim sistemom u Hrvatskoj, kaže Puhovski.
„To je njihova intencija. Pitanje je hoće li skupiti dovoljan broj glasova. Prema prvim podacima, ne ide im baš naročito dobro. S druge strane, ako ih i skupe, gotovo je sigurno da će Ustavni sud taj referendum proglasiti nedopustivim, jer demokratsko načelo glasi da manjina ne može na ovaj način da zavisi od većine, odnosno da većina ne može jednostavnom odlukom oduzimati prava manjini“, smatra Puhovski.
Upravo iz bojazni od reakcije Ustavnog suda, „Narod odlučuje“ zaogrnuo je pitanje oduzimanja prava manjinama delom opravdanim zahtevima brojnih građana Hrvatske za promenom izbornog sistema, objašnjava Kosanović.
„Kada se sva ta magla razgrne, ostaje činjenica da oni manjine žele da zamene samim sobom, otprilike. Ekstremni desničari i konzervativci, okupljeni oko tih inicijativa, zapravo sebe vide na mestu manjina u Saboru i ne kriju svoje političke ambicije“, kaže Kosanović.
Zahtev za snižavanjem izbornog cenzusa sa 5 na 4 odsto odgovara desničarskim ekstremističkim strankama poput pravaša ili stranke bivšeg ministra kulture Zlatka Hasanbegovića, dodaje on.
Slično je i sa zahtevom za omogućavanje elektronskog glasanja, koje bi, prema Kosanovićevim rečima, omogućilo masovnije glasanje hrvatske dijaspore, poslovično naklonjene desničarskim i ekstremnim strankama.
Inicijativa „Narod odlučuje“ izašla je iz šinjela jednog opšteg konzervativnog pokreta koji je u Hrvatskoj počeo da se razvija poslednjih nekoliko godina, a čiji je najpoznatiji predstavnik Željka Markić.
Ovaj pokret, kako Kosanović kaže, pod patronatom katoličke crkve, već nekoliko puta zalagao se za raspisivanje referenduma, koji su se odnosili na zaštitu „porodičnih vrednosti“.
Međutim, grupa koja se otcepila od pokreta protivnika Istanbulske konvencije, a koja je sebe nazvala Inicijativom „Narod odlučuje“ prvi je iskorak hrvatskog konzervativnog pokreta u čisto političke vode.