U memorandumu Ministarstva pravde iz 2000. godine navodi se da predsednik SAD ne može da bude optužen jer bi krivično gonjenje uticalo na njegovu sposobnost da izvršava svoje ustavne dužnosti, podseća Rojters.
Đulijani je za „Foks njuz“ rekao da ne samo da Maler ne može da podigne optužnicu protiv Trampa, nego čak ne može da mu uputi sudski poziv da se pojavi pred velikom porotom.
Prema Đulijaniju, ako predsednik ne može da bude krivično gonjen, onda ne može da bude ni pozvan da svedoči u istrazi o njegovom ponašanju.
„Sve što mogu da urade jeste da napišu izveštaj, i bez obzira na to koliko loš bude, možemo da se izborimo sa tim. I mi možemo da pišemo“, rekao je Đulijani.
On je dodao da bi tužioci mogli da predstave svoj izveštaj zameniku sekretara za pravosuđe Rodu Rozenstajnu, koji nadgleda istragu, a da bi on onda mogao da ga prosledi Predstavničkom domu. Kako dodaje, ukoliko budu smatrali da je to potrebno, kongresmeni mogu da pokrenu proces opoziva predsednika Trampa.
Nekoliko Trampovih saradnika, među kojima su i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin i bivši spoljnopolitički savetnik Džordž Papadopulos, već su se izjasnili krivim da su lagali istražiteljima o svojim kontaktima sa Rusima.
Bivši šef Trampovog izbornog štaba Pol Manafort optužen je za krivično delo povezano sa njegovim lobiranjem u Ukrajini pre predizborne kampanje 2016. godine i čeka ga suđenje kasnije ove godine.
U međuvremenu, Trampovi advokati i Malerov tim pregovaraju o eventualnom razgovoru sa predsednikom o mešanju Rusije i o tome da li je ometao pravdu kada je pre godinu dana otpustio direktora FBI-aja Džejmsa Komija, koji je u tom periodu bio na čelu istrage Rusije.
„Predsednik želi da svedoči“, rekao je Đulijani, ali i poručio da bi istragu trebalo završiti.
Maler je zapretio da će Trampu uputiti sudski nalog za svedočenje, ako pravni timovi ne budu mogli da postignu dogovor o dobrovoljnom razgovoru.
Tanjug