Naime, pripadnici Službe bezbednosti Ukrajine upali su u kancelarije RIA Novosti u Kijevu i to dok se jedna novinarka nalazila u prostorijama redakcije. Prema rečima očevidaca, specijalci su u ranim jutarnjim časovima razbili vrata i nakon toga uprava više nije mogla da stupi u kontakt sa novinarkom. Celokupan pretres kancelarije trajao je nešto duže od pet sati.
U obrazloženju Ukrajinske bezbednosne službe navodi se da je operacija izvedena u okviru istrage koju Kijev sprovodi protiv medijskih agencija u vlasništvu Ruske Federacije, za koje je utvrđeno da se, kako tvrde ukrajinski zvaničnici, koriste kako bi se vodio hibridni rat protiv Ukrajine.
Paralelno sa ovom akcijom u Kijevu je priveden i novinar RIA Novosti Kiril Višinski, što je drugo pritvaranje novinara te medijske kuće, nakon što je krajem avgusta prošle godine uhapšena novinarka Ana Kurbatova, koja je potom i proterana iz zemlje.
Operacija ukrajinskih vlasti izazvala je oštru reakciju ruskih zvaničnika. Odmah se oglasio vršilac dužnosti ministra inostranih poslova Sergej Lavrov, koji je pozvao OEBS i SAD da što pre izraze stav po tom pitanju, dok je njegova portparolka Marija Zaharova ocenila da ova operacija predstavlja samovolju kijevskih vlasti i uporedila je pritiske na novinare sa tradicijama totalitarnih režima.
Glavna i odgovorna urednica RIA Novosti Margarita Simonjan još je oštrija u svojoj oceni, tvrdeći da ova akcija predstavlja osvetu kijevskih vlasti zbog otvaranja Krimskog mosta i izrazila je nadu da će Rusija adekvatno odgovoriti na provokaciju Kijeva. „Nisam političar, ne mogu da kažem na koji način će Rusija uzvratiti. Ja se samo nadam da će do odgovora sigurno doći“, istakla je.
Stručnjaci su saglasni da je Kijev ovu akciju izveo specijalno danas, jer se paralelno odvijala ceremonija otvaranja Krimskog mosta na kojoj je učestvovao i ruski predsednik Vladimir Putin. Natalija Makejeva, zamenica direktora Centra za geopolitičke ekspertize, tvrdi da je reč o demonstraciji sile, doduše prilično neozbiljnoj, budući da je uperena protiv novinara koji nisu u stanju da se suprotstave.
„Jasno je da oni ništa nisu našli u kancelariji, ništa što bi na neki način kršilo zakone Ukrajine. Ovaj potez Kijeva još jednom dokazuje da u Ukrajini ne vlada zakon, već anarhija. Vlast napada novinare, što se u celom svetu smatra nedopustivim ponašanjem. Sve ukazuje na to da je Ukrajina daleko od Evrope, od ideala slobode govora i ljudskih prava“, ukazuje ona.
Aleksej Martinov sa Međunarodnog instituta za novije države tvrdi da Ukrajina redovno proteruje ruske novinare i napada ruske medije jer ih se plaši – „zar su ruski novinari krivi zbog toga što se Krim vratio u sastav Rusije, jer građani poluostrva nisu želeli da budu deo zemlje u kojoj cvetaju anarhija i nacionalizam“.
On takođe smatra da je otvaranje Krimskog mosta bio povod za ovakvu akciju i zato je i podsetio da su ukrajinski mediji konstantno spekulisali da li taj most uopšte i postoji, odnosno da je reč o maketi, te da će se u slučaju izgradnje on odmah srušiti. „Međutim, kao što vidimo, sve je realizovano, samim tim je i jasno zašto su ukrajinske bezbednosne službe toliko iznervirane i isfrustrirane“, ocenjuje.
Politikolog Vladimir Kirejev tvrdi i da aktuelna vlast u Kijevu želi rat sa Rusijom, a pošto nije u stanju da vodi pravi rat, ona koristi taktiku provokacija za takozvani „puzeći rat“. Ukrajina je, kako navodi, jedno od uporišta za ovaj medijski i ekonomski rat protiv Rusije, a u slučaju da se taj trend nastavi, a za sada nema naznaka da će se išta promeniti, može se očekivati još hapšenja i provokacija.
Inače, uporedo sa pritiscima na novinare, ukrajinske vlasti su formirale i novu bezbednosnu službu pod nazivom Patrolna policija Krima i Sevastopolja, kako bi aktivnije kontrolisale sve puteve koji povezuju to poluostrvo sa Ukrajinom. Prema rečima Sergeja Knjazeva, šefa te službe, policija će najviše pažnje posvetiti upravo građanima Krima koji su napustili teritoriju poluostrva.