U emisiji „Na nišanu Lazanskog“, profesor beogradskog Mašinskog fakulteta Momčilo Milinović i diplomata i naučni radnik Vladimir Kršljanin govorili su o novim raketnim napadima u Siriji i kako će se Rusija postaviti prema događajima na Bliskom istoku.
Kao povod za najnovije izraelsko raketiranje Sirije, Milinović navodi Hezbolah, koji, kako kaže, izgleda da nezavisno od Irana, pod čijim se patronatom nalazi, proizvodi rakete.
Od dvadeset raketa koje je Hezbolah ispalio na Golansku visoravan, sirijsku teritoriju koju je Izrael okupirao još u ratu 1967, svega četiri su stigle do cilja, a i njih je oborila izraelska protivraketna odbrana, koristeći „gvozdenu kupolu“, koja je, prema Milinovićevim rečima, pandan ruskom S-300.
Milinović neuspeh Hezbolaha tumači time što je ova organizacija koristila zastarele sisteme. Hezbolah te rakete proizvodi sam i ispaljuje ih na Izrael sa sirijske i libanske teritorije. Hezbolah je koristio, kaže Milinović, rakete tipa „Fadžr“.
„Inače, kada su u pitanju višecevni bacači raketa, čak i ’Fadžr‘, postoji veliko neznanje. Tim raketama se ne puca pod mesnim uglovima. Golan je na drugom mesnom uglu u odnosu na onaj koji se gađa raketama. To bog ne može da pogodi. Zašto? Kod artiljerije postoji popravka elevacije usled mesnog ugla, a kod raketa toga nema, jer je elevacija na kraju aktivne faze, a ne na lanseru. To su osnovne stvari. Čini mi se kao da su pucali, oprostite, možda je ružno, ali — buzdovani“, kaže Milinović.
Ako se pogledaju karte, kaže Milinović, videće se da je mesto koje je Hezbolah gađao na najvišoj koti Golanske visoravni.
Drugih šesnaest raketa ispaljeno je sa vozila „hamid“, koje ima paket od dva puta 40 raketa. Cilj Irana, kada je proizveo „Fadžr“ i „Hamid“, bio je da ispali što više raketa na neku teritoriju. Greška „Fadžra“ je 4 odsto, kaže Milinović, njegov maksimalni domet je 78 kilometara. Tako ispada da je greška u gađanju 2,5 kilometara, što ga čini izuzetno nepreciznim.
„Fadžr“ je oružje za ubijanje ljudi i pravljenje kolateralne štete, kaže Milinović.
Sa druge strane, izraelski sistem „Čelična kupola“ primećuje rakete posle deset sekundi njihovog leta.
„Inače, Izrael je imperija, po znanju ravna Rusiji u PA odbrani u endoatmosferskim uslovima, čak i u egzoatmosferskim, u donjim slojevima jonosfere. Njihovi sistemi su ravni ruskim. ’Čelična kupola‘, ’Strela 1‘, ’Strela 2‘, ’Strela 3‘, ’Davidova praćka‘, pa to je strašno“, kaže Milinović.
Dolazak izraelskog premijera Benjamina Netanijahua u Moskvu, prema Kršljaninovim rečima, znači uzajamno uvažavanje.
„Izrael ne može da bude siguran, kao ni bilo koja druga zemlja na svetu u ovom času, da će neke svoje vojne planove moći da ostvari ukoliko nema jasan uvid ili jasno očekivanje u odnosu na to kako će se postaviti Rusija, pogotovo što se sve dešava u ruskoj zoni uticaja, gde je Rusija, vojno se angažujući u Siriji, već ostvarila vojnu premoć u čitavom regionu“, kaže Kršljanin.
Svet pod dominacijom anglosaksonskog faktora više ne postoji, kaže Kršljanin, a Rusija je postala dovoljno moćna da zaštiti druge zemlje od američke pretnje, što ubrzava unutrašnju krizu u Americi.
Rusko vojno angažovanje u Siriji, iako ograničeno, učinilo je Ameriku smešnom jer je njeno angažovanje ispalo krajnje neefikasno, napominje Kršljanin.
„Mislim da se možemo složiti da dominacija Amerike i Zapada prestaje i, da ne bi bilo potpuno poniženje Amerike u Siriji, pokušava da se pokvari utisak ruskog trijumfa podstičući sukob između Izraela i Irana. To su dva ekstremno suprotstavljena regionalna faktora koji su prisutni na sirijskom ratištu sve vreme, a njihov sukob može da bude opasan po čitav svet“, kaže Kršljanin.
Pred ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, prema Kršljaninovim rečima, nalazi se dvostruki zadatak — da spreči dovođenje u pitanje ruskog trijumfa u Siriji i da spreči opasnost od izbijanja svetskog rata.
„Zato je Netanijahu tamo (u Moskvu) otišao sa optimizmom, znajući da Rusija ne sme da dozvoli eskalaciju iransko-izraelskog konflikta i da će učiniti sve da to spreči, pa se on onda nada da će samim tim dobiti i neku rusku garanciju za bezbednost Izraela. I moguće je da se to već dešava, jer iako je Izrael posle raketnog napada na Siriju izjavio da je napao iranske efektive, i u skladu sa iranskom retorikom, trebalo bi očekivati da Iran gađa Izrael. Međutim, ništa od toga“, objašnjava Kršljanin.
Iranski odgovor bio je da je u pitanju napad Hezbolaha i sve se svelo na lokalnu razmenu raketa.