„Ako Rusija ne odustane od upotrebe dolara kao valute plaćanja, stalno ćemo biti Amerikancima ’na udici‘“, upozoravao je još ranije zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.
Tada se govorilo i da bi eliminisanje dolara bila jedna od kontramera na sankcije Sjedinjenih Država Moskvi.
I dok Vašington nije uveo sankcije Rusiji, u Moskvi su govorili da bi bilo dobro da se sa velikim partnerima, kao što su Kina i ostale zemlje članice BRIKS-a, pređe na plaćanje i trgovinski obračun u njihovim valutama umesto da bude u dolarima. Ali to nije nimalo lako i zbog toga ni s jednom zemljom dosad nisu napustili trgovinske obračune u dolarima ili evrima.
Osim toga, Rusi i dalje veći deo budžeta pune prodajom nafte i gasa, a dolar je osnovno sredstvo plaćanja u tom biznisu. Na to je čak skrenuo pažnju i Vladimir Putin.
Putin je ocenio da se Rusija prethodnih decenija ponašala „pomalo naivno“, nadajući se da će se poštovati deklarisani principi u oblasti svetske trgovine.
„Ali mi sada vidimo da se pravila Svetske trgovinske organizacije krše sve vreme, uvode se ograničenja, koja se nazivaju sankcije, iz političkih razloga. Štaviše, uvode se stalno nove sankcije, kako bi sebi obezbedili konkurentske prednosti“, dodao je ruski predsednik.
„Naftom se na berzi trguje u dolarima i naravno da mi razmišljamo o tome šta treba uraditi da se oslobodimo ovog tereta. Pomažu nam i naši partneri, nametanjem svih tih ograničenja, nezakonitih ograničenja, kršeći principe svetske trgovine, jer ceo svet vidi da je monopol dolara nepouzdan, opasan za mnoge regione“, upozorio je Putin.
On je napomenuo da zbog toga što se naftom trguje u dolarima direktno odustajanje od njega trenutno nije moguće. Rusija će nastaviti da diversifikuje svoje zlatne rezerve, smanjujući udeo u američkoj valuti.
Borba protiv „monopola dolara“ je postala veoma aktivna u svetu. Primer za to je i Venecuela, koja je još jesenas najavila odbacivanje američkog dolara i prelazak na tzv. „valutnu korpu“, koja će uključiti kineski juan, rusku rublju, indijski rupi i evro. Tim merama venecuelanske vlasti daju odgovor na sankcije SAD i pokušavaju da se oslobode ekonomskog pritiska koji im nameće tzv, „ekonomski rat“ imperijalističkih sila.
Kina je takođe ove godine započela trgovinu fjučersima nafte u svojoj nacionalnoj valuti — juanima.
Ruski analitičari ocenjuju da su to neophodne mere, jer Rusija mora biti spremna za nove režime sankcija, a takođe smatraju i da će to će pomoći jačanju ruske nacionalne valute.
„U Kini se na berzama trgovina naftom i naftnim proizvodima delimično obavlja u juanima tj. postoje pokušaji borbe protiv ’monopola dolara’ u svetskoj trgovini nafte. Međutim, do sada su ovi napori vrlo skromni i neke promene od tih tendencija još se ne osećaju. Možda će Rusija, u saradnji sa nekoliko zemalja, pre svega sa Kinom, moći da malo smanji ulogu dolara u toj oblasti, ali postignuti napredak nije dovoljan. Međutim, strateški trend je naznačen i zacrtan. Još treba uzeti u obzir da prelazak na rublju u trgovini naftom nosi i neke tehničke probleme, u vezi sa deviznim kursom i drugim aspektima. Sve ovo u velikoj meri komplikuje sam proces prodaje — i stoga je čitav sistem trgovanja naftom vrlo konzervativan i boji se promena“, kaže za Sputnjik Aleksandar Pasečnik, ekspert ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost.
Komentarišući izjavu ruskog predsednika o „potrebi povećanja ekonomskog suvereniteta“, Pasečnik smatra da to pre svega podrazumeva manju zavisnost Rusije od prodaje energenata i razvoj konkurentnog visokotehnološkog sektora ekonomije.